Učitelj
85
ИМ ~
рање и одржање свију стручних школа, па и учитељске школе. Прва учитељска. школа отворена је у Крагујевцу са интернатским уређењем. У овај мах не можемо улазити у појединости тога уређења ни у ком погледу. Можемо казати само то, да је та школа, са интернатским уређењем, стајала под управом мудрог, свестрано образованог и врло карактерног управника. И докле је год (истина кратко време) стајала под управом његовом, дотле је могла служити као Мивђегвећи]е (угледна школа). Тако бар и дан дањи причају и ђаци и наставници из оног времена, Дакле свеје било у своме реду. Доцније је школа почела мало по мало опадати нешто утицајем средине у којој се налазила, а понајвише опадањем у настави и неупутним поступцима, школске управе. Наравно да је последица тога био неред у школи, а последица опет нереда измене у уређењу саме школе. Поред неких омањих измена дошла јеита битна измена, што је школа претворена у екстернат, јер се држало, да је, интернатски живот један од важних узрока нередима. Од те битне промене, из интернатског у екстернатски живот, учитељска, школа претрпела је доцније опет неке измене у наставним предметима. Право ваља рећи, мучно да има која школа у Србији, која је за тако кратко време претрпела толике измене, као што је то случај са учитељском школом. | Не можемо рећи, да је била каква особита срећа за учитељску школу, као што су то неки мислили, што је претворена. у екстернатски живот, као што не можемо доказати ни то, даје то за њу била несрећа. Кад би се испитивао |
и интернатски живот питомаца у појединостама, онда би се нашло и добрах и рђавих страна и у једноме и у другоме. Ако би се узело у вид, 49 питомци у интернату добију све потребе, од најмањег конца, па до хране и одела, онда би се сваки брзо одлучио за интернатски живот, Противници интерната веле, да се питомац развија самосталније, и навикава се за раније на самостално управљање собом и оним што има. Присталице интерната веле опет, да баш та проба на самоуправљање може многога младића одвести на странпутицу у животу, и са те странпутице сврхати га у пропаст. Донекле се може одобрити и једнима и другима. Али ми у овај мах не можемо износити све разлоге ни једних ни других, нити те разлоге бранити и опровргавати. Ми овде хоћемо за часак да разгледамо са свим нешто друго, и да свратимо пажњу на главну ствар, која се тиче учитељске школе.
Прво на што нам ваља обратити главну пажњу, нарочито оних, који су надлежни у питањима, која се тичу учитељске школе, то је принцит установљавања те школе. Учитељска школа, установљена је као државни завод, у који се примају ђаци као државни питомци. По што испуне све услове, који су нужни за примање, они постају Државни питомци. Док је учитељска, школа била интернат, држава је давала потпуно издржавање у натури. Кад је школа претворена у екстернат, онда је издржавање у натури. претворено у државно „благодејање“, дакле место потреба у натури дават је новац. Који је год ђак био само добар, тај је добијао то „благодејање». Шта