Učitelj

__ме

и догађаји из Азијеи Африке,“ у преводу Петра Марковића, 6. учитеља, а сада државног питомца у Дрезди, и по чланцима: „Каражтерне слике из опште историје“ у преводу Јокс. Ст. Марковића који су по-

чели излазити у „Просветном Гласнику“ још у Априлу 1888 г. и који би се и даље наставили, да није изненада обустављено даље излажење тога часописа.

А.

ни С

Ситнице.

„репћзеће бећијргах15“ доноси ову интересантпу белешку како се млоге више девојачке школе претварају у женске учитељске школе, па је, вели земља препуњена учитељкама тако, да млоге не могу да нађу никаке зараде. Па примећује, да би требало на то обратити пажњу, те да се женскињу даје више домаће но педагошко и дидактично образовање. Кад помислимо да сва женска деца у њих иду у школу као и мушка, па кад помислимо да готово свака поимућнија кућа држи приватне учитељице за своју децу, и кад се сетимо, колико је женскиња учитељица заузето само дечијим баштама пре основне школе: онда тек можемо видети колико смо ми и наше женско образовање изостало од ове земље, кад у нас нема ни учитељака довољно за ово мало женских шкбла што имамо....

Универзитет оксфордски решио је са 100 противу 46 гласова, да се од сада и женскиње пуштају на испите универзитетске. Тако звано „женско питање или „еманципација женскиња,“ која је Енглеску толико занимала у теорији, изводи се полако иу пракси, Што је који народ на нижем ступњу развића, то је женскиње у њега више погажено, а што се више образује и подиже то и женскиње постаје више поштовано и слободније, Сила и бој, и презрепост женске стране увек су знак варварства и дивљаштва, а никад питомине и цивилизадије.

Још мало, па настају врућине. У Немаца поред осталих гимнастичких игара и

врста покрета старају сеу школи и за купатила где ће деца да се купају. Школа о томе води бригу као год и о другим наставним предметима. Пливање је споредна, ствар и учи га ко оће; али купање постаје скоро редовна потреба и обавеза за све. Да ли и ми можемо што у овом погледу учинити за нашу децу.

Немачки језик и српска мала деца. Ономад је „Београдски дневник“ донео једну интересантну белешку о некој новој школи у Београду за малу децу пре основне школе. У тој ће школи вели се учити деца и немачки језик. Пошто деца у томе добу не знају ни свој матерњи језик и не умеју још ни да читају, то значи, да ћесеу тој школи говорити све немачки. И одиста би чудно било, да се нађе Србин родитељ, који ће да да своје дете тамо. Но туђина је привлачна ствар за простоту, и ова привлачност је велика сила за њих. То је вавек одвлачило простоту и необразованије елементе да остављају своју а примају туђу и претатају се у њега. Немачки се елеменат и онако силно шири овамо на Исток и међу нас са целом културом њином и прети нам опасношћу великом за наш национални олстанак. Још вале и „мале припремне школе за малу децу“ у којима ће немачки да се говори !!.... Ми чинимо своје и опомињемо родитеље српске најжешће да у овакве шконе дају свој подмладак, а да ли ће нас они послушати, то је њино. Нека само размисле, да таким поступцима после само коју стотину година. Срба неби ни било, ла, нека чине, како им памет рекне.