Učitelj

1

Извештени смо с поситурније стране да ће се „Просветни Гласник“ кроз кратко време опет покренути.

„Учитељ“ стиче све више поштовалаца и претилатника. О више стране стижу нам захвале и ласкања. Хвала онима који нам призвају трудбу и окуражавају нас на рад!

и

Али још више хвала онима који шиљу претплату и ваљане радове за „Учитеља“ !

Обраћмо особиту пажњу на „Малу огледницу.“ Све оно што се у њој казује сваки учитељ може да памти и да проба или сам за себе пили пред децом. А Физикални закони, то су основани закони свима другим наукама.

КА ИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Четири годишња времена.

Предавања из земљописа, а према новом програму за ЈП раз. нижих основ. школа. — Израдио М. М Протић учитељ. Штампарија Косте Чендеша у Нишу. Цена 80 па, ћ дин. Књижица има 36 страна мале осмине.

Пре неког времена изашла је књижица једна под овим именом. Ми ћемо је овде приказати читаоцима и казаћемо наше мишлење о њој.

Да изложимо прво садржину ове књижице у кратко.

У чланку „Друговима“ писац казује побуде које су га руководиле, да ову књижицу изда. За овим долази „увод“. (Да се објасни постанак разних годишњих времена). У уводу писац говори о томе како сенка у разно годишње доба није једнако дугачка, како се и сунце не рађа на једном истом месту, како је некад више, некад ниже и казује од кад па докле траје које год време. После овога долази чланак „Јесен“, па „Зима“. „Пролеће“ и „Лето“. У сваком од ова 4 последња одељка писац говори о времену, о биљу и животињама и радовима. После описивања год. времена долази по једна песмица (од Змај Јове и др.).

То је садржина ове књижице. Сад о тој садржини. Но пре тога да кажемо и то, да ћемо оцењивати овде и садржину ове књижице и форму, у коју је та садржина, обучена. Обоје подједнако је важно, нарочито у књигама, које су намењене деци основне школе.

Писац у чланку „Друговима“ вели: да је удешавао да ова књижица буде и ручна књига деци и упутство учитељима. Да, се задржимо мало на овоме. — Од неког времена почеше излазити разне књижице удешене за основну школу. Све су те књижице удешаване, као и ова: и за ђаке и за учитеље. Ми се морамо чудити како ти људи мисле, да може једна иста књига да буде и учитељу упуство и ђаку ручна књига! Не можемо да верујемо да они 08биљно мисле, да треба један исти материјал ш у истом облику давати и учитељу и деци. Изгледа нам да они ово чине зато, што ће се књига боље распродати, кад се каже: ово је и за учитеља и за ђаке, него кад би се казало, да је само за једне или само за друге. Ако је ово у ствари, онда је ово неумесно и неоправдано. Наше је мишлење да треба писати књиге или само за учитеље, које ће им бити упутство, или само за ђаке; а најбоље је написати и ручну књигу (упутство) учитељима и књигу за. ђаке, као што је израђена рачуница Ст. Д. Поповића. Ко не може да напише и удеси и за учит, и за ђаке две књиге, нека напише или само за учит., или само за ђаке.

Даље се писац дотиче и питања: да ли је потребно давати деци књиге, па вели: да је неразмишљено оно устајање против књига у школи. Он вели да су књиге деци потребне сем осталога и ради самога читања, нарочито у млађим разредима. Даље вели, да би он био чак и зато да се књиге пишу само за децу, а не и за учитеље. Ми се не можемо овде дубље упуштати у