Učitelj

ИЕ

ПА ие

онде где га има. Погледајте само Ка- | лимегдан, а оставите толика места. по Србији која и немају Калимегдана. По њему ћете видети скоро само странце и оне којима су лекари световали да изиђу. И ко би по Калимегдану ценио народност становништва београдског, он би рекао, да у њему више има странаца но Орба. Ми идемо само онда, кад морамо. Нема онога инстинкта довољно, који би нас потерао, кад се уморимо и изнуримо, да одемо тамо на опоравку. Послови нас затварају и ограничавају све више а ми не умемо да. изиђемо да нас она свежина окрепи и одушеви. А што је више неповољности и нерасположености у нашем организму, то ће се она више испољавати из нас и на нашу околину, на посао наш и на људе око нас. Отуда, више пргавости и свађе.

Је ли све то за људе само Вреди ли то и за децу 2

Још колико. Деца имају два потрошка у своме телу. Шрво онај, који имају и одрасли људи, а друго онај, који иде на рашћење њиово. То је чисто телесна страна, а духовна за њих има још више интереса. И чула и дух Далеко живље раде и имају више материјала за своје радње но у одраслих. Деца су још нежнија од одраслих, те им неугодбе хигијенске у кући могу још више нашкодити. А затвор — ограниченост на кућу и собу могу произвести немир и несносност у њима и ограниченост духовну.

Виђамо ли децу на Калимегдану '

Виђамо туђу. Мајке и очеви који ра-

зумеју утицај овога дивотнога места и светиње његовога ваздуха, сунца и лада, шиљу своју децу тамо кад год време допушта, или је сами изводе, а наши чамори чамуњају вод куће, пршкају по блату авлиском и сокачком и — туку се. Она се таман спремају за оно што ће после бити... . Кад је год лепо време у Немачкој су пуни паркови и шеталишта деце и колевака тако, да мислите није ништа код кућа ни остало. И одиста, мало је шта и остало. Све је изишло да се опорави од седења и посла, а деца да се надишу чистине и спавају као заклана. И благо опоме народу, који ће за пб века да се удвоји! А наш милион и по стоји од ослобођења. Наша раса као да почиње да постаје неплодна, па и оно што се роди, она пе уме да очува.

да то излазите на Калимегдан кад год можете и што више можете, и сами и са својом женом и децом. Не стидите се свога порода и свога друга у животу. Не допуетите да само стран-

-ци уживају ово поклоњено благо, а

ви да чамите по вашим затворима и пропадате од једностраности вашега, посла. Дижимо Калимегдане и по друтим варошима и местима наше отаџбине. Градите и своје баште око своје куће, али још више подижите и ове, у које свакш у свако доба може отићи, Јер што више њих имаднете, више ћете и здравља и духа имати,...

јов. ј.