Učitelj

185

дану игле. Одатле вуци крају, као и први пут, и то понови 80 пута. Сад другим крајем магнета вуци исто тако од средине игле к другом крају. И тако ћеш сад од игле имати магнет.

Трећи оглед. Узми копитасти магнет чији крајеви па близу стоје. Опусти оба краја на средину плетиће игле, и одатле вуци к једном крају, одавде вуци натраг и до другог краја. Од другог краја опет вуци првом. И тако тамо овамо до 20 пута. На послетку дивни магнет са средипе завршив с другим крајем, даби и овај био онолико пута превучен, колико и први с којим је почет.

Закон. Челичне шипке, могу се велитачки намагнетисати, кад ис тремо јаким магнетом

Четврти оглед. Приближи северни крај једне магнетске игле, есверпом крају друге магнетне игле или магнетном штапу; или јужни крај магнетне игле јужном крају магнетног штаџа.

Оба краја одбиће се: сад принеси северни крај игле, јужном крају штапа, видећеш каком ће снагом јурнути једно другоме, п приљубиће се.

Узми две плетиће игле, које су магнетисане; обеси их о конац, па их приближи једну другој и видећеш то исто.

Закон. Једнаки крајеви одбијају се а неједнаки привлаче се.

Пети оглед. Обеси о танак конац парче гвоздене жице, гвоздено перо, или јексер, или мали кључић, а други крај конца држи у руди. Ако примакнеш магнет кључићу, он ће се одма примаћи, и конад стајаће косо. Што ближе примакнеш магнет, биће му снага све јача; т.ј. силније ће привдачити гвожђе.

Шести оглед. Направи од плуте (што се меће у ципеле изнад ђонова). две мале лађице. Спусти их у широк суд с водом. У једну лађицу спусти магнет, а у другу гвожђе, па ће обе поћи једна к другој. Прво ће се слабо кретати, а доцније све брже ин брже, док се несударе Ако их размакнемо,

па једну лржимо руком, друга ће допловити К њој.

Закон. Магнет привлачи гвожђе % челик, ч они њега.

1Х. Нешто из хемије

Први оглед. Узми 1 део кухињске соли, (н. пр. 20 грј а 2 дела воде (н. пр. 60 гр.) све то добро измућкај, па ће се со растворити. Можеш и врућу воду да употребиш, али ће опет скоро исто толико соли ла се раствори. Остави ту растворену со, на топлом месту од прилике испод топле пећи, па ће се начинити ситне коцкице.

„Други оглед. Узми 20 грама вреле воде, па унутра пусти 40 грама шалитре, која ће се растворити. да тим остави да се на миру олади, Већи део шалитре кристалисаће се у дугуљасте стубиће, а у олађеној води остаће само 15 грама растворене шалитре. Ако на 20 грама вреле воде узмеш 30 грама шалитре, изаћи ће још лепти кристали. Трећи оглед. Ако у води раствориш више врста соли, као што су куинска со, и шалитра, онда ће се свака кристалисати у своме облику.

Четврти оглед. Кад се растворена шадитра меша, за време лађења, онда ће постати сићушни кристали. Тако исто, кад се растворен шећер не меша буду од њега, они лепи крупни кристали шећерни, као жути шећер по бакалницама. А кад се у кристалисању меша, као што је то у главама белог шећера.

Закон. Кад течности полагано очврштћавају онда кристалилиу.

Пети оглед. Прво спреми плаву лакмусову артију. Купи плаве лакмусне боје, која се може добити по свима, Фарбарницама. Ту боју успи у стакленце, поли је врелом водом, промућкај је, и остави на миру док се не олади и не постане угасито плава. Онда обој њоме уске листиће артије. Кад те артице умочиш у сирће, или у воду закисељену лимуновим соком, или лимуновом киселином, (која се у бакалницама зове