Učitelj

=

Ситнице.

Једна занатлијска школа. У Дрезди има, једна заватлћска школа што се зове: „Немачка академија за одело“. 1883 године имала је ова академија 955 ученика и ученица. 2:39 ученика изучавало је кројење аљина за мушке, 92 за женске, 24 за, платнено рубље, 98 изучавало је рачуноводство и књигогодетво. По земљама деле се : из Бразилије 2, Белгије 2, Данске 4, Русије 5, Шведске , Швајцарске о, Нидерландије 5, Анхалта 9, Баденске У, Баварске 26, Бремена 2, Брауншвајга, 5, Елзаса 2, Хамбурга 2, Хасена 11, Лике 3, Липека 2, Мекленбурга ~, Олденбурга 1, Аустро-Унгарске 36, Шруске 17 , Саксонске 86, Сакс. Херцештва 12, и Виртемберга 8. Дакле из целе Немачке и осталих европ. земаља, сем нашег југа. А ми, место заната и оваких заната!ских школа, пре бисмо били за — класицизам! Па се онда чудимо што нис туђа индустрија, гази...

Гвоздени тутови у Европи. Интересантно је колико су гвоздени путови или железнице у којој земљи раширене. По томе се слободно може мерити и ступ њ културни у појединих земаља.

МЕТРА

- КИЛОМЕТ. СТАНОВ. ШИНЕ

НА] ГЛАРУ

Енглеска има 84.814 31,630.000 0,98. Данска, - 1696 .,891.000_– 0,59. Швајцарска , – 2.509 – 9,000.000 0,58. Немачка ; 94384 443,838.000. 0,79. Француска ', <7.585 36,1 3.000. 0,76. Белгија, 0 24128. о 2008 Об Холандија „ 296 3,925.000 0,56. Аустрија, . 19126. 87,509.000. 0,51.

Онда долази Шпанија, па Русија, па Италија, па Португалска и Румунија па Шведска, па Турска, па Грчка, која има

|

само 0,01 од метра шине на једног становника. Што је год више железничких пруга у једној земљи, то је и промет у томе народу живљи и у материјалу н у мислима, и у толико је његово развиће у већем полету.

У Швајцарској има тежачко удружење (Ваџегпуеге ), које је ревношћу и практичношћу рада свога већ много добра учинило народу. Ово удружење више је пута приређивало за девојке течаје за. домазлук, која су увек налазили жива учешћа и велика одјека. Сад је ово друштво наумило ла устроји школе, у којима ће се сељачке девојке учити да буду лобре кућанаце. Овакве школе имају већ у Вартембергу. У Кантону Черну приређивали су више пута течаје, у којима су се девојке и жене училе, како се поврће сади. У срезу Туну био је прошле јесени течај за неговање болесника, у коме је било 60 учесника, а ове јесени биће течај за домазлук. Пре дуже времена послали су једно лице у Виртемберг, да походи тамошње заводе тога рода; трошак овога изасланства узео је Кантон на се, а надају се, да ће сам савез швајцарски потпомоћи, да се више таквих лица изобразе за управљање таквим течајима.

Од змија умрло јеу енглеској Ипдији 1882 год. 19.579 људеких душа, од осталих пак дивљих зверова 8.556 душа, свега, дакле од змија и дивљих зверова, 22.120 људских душа. Те исте године угинуло је од змија и дивљих зверов! 46.707 комада рогате марве. Олада плаћа награду за убијање ових штеточиња; године 1882. џлатила је на 500.000 динара за 18.591 звера, и 4922.421 змију.

—— —д—е-аурафи-=—р———= =