Učitelj
40. војника, који су се одликовали својим
смиреним животом, храброшћу и јунашт- |
вом, и необичном тачношћу у вршењу својих војничких дужности. Сви ти војници били су хришћани.
И овој војсци прочита се заповест, по којој се сваки војник морао клањати идолима. Кад саслушају то оних четрдесет војвика одмах изађу из реда, па признавши јавно, да су и сами хршћани, рекну: да се они идолима никако нећеју клањати, нити ће приносити жртве мртвим и немим направмаа човечијих руку. На то буду одмах сви одведени пред судију, који им страшним мукама 104не претити, ако заповест не послушају. Но они одважно одговоре, да нема те снле на све ту која би их могла принудити, да од свете вере Христове одустану. Судија, да би саломио упорност њихову, заповеди, те их немилостиво изударају, а за тим их окују у ланце и у тамницу баце, где су 8 дана лежали. После овог изведоше их пред главвог заповедника целе ђојске, па кад и пред њим смело и без пкаквог страха поново признадоше, да су хришћани, буду сви на смрт осуђени.
Баш у те дане била је страховито јака зима. Хладни северац дувао је са највећом жестином, те је зима још љућа била. Немилостиви судија заповеди, да се сви хришћански војници голи, нати, у једно оближње језеро баце, те да се тамо посмрзавају. А издисати на цичи смрзавајући се, јесте једна од најужаснијих мука, коју је кадро измислити само људождерско, зверско срце Али осуђени 40 војника не поплашише се ни од те грозне и нечовечне муке, него достојанственим кораком одоше одмах на одређено место, и кад тамо стигоше, поскидаше са себе све своје хаљине и запливаше у воду, која је била тако студена, да је се у њој све ледило. Међу тим близу тога језера било је једно топло купатило, пи наређено је било, чим би којем осуђенику муке додијале, те би се одрекао Христа, да може одмах у топло купатило ући и тако страдању свом крај учинити.
Три дана су мученици у води грозне муке подносили; три дана су у најљућем мразу
_ за
|
латано малаксавали, али ипак сви осташе постојави, и шта више један другог храбраху, да јуначки муке подносе и смрт дочекају, и овако се заједнички Богу мољаху: „Нас четрдесеторица баченисмо у 080 језеро. Дај о премилостиви Господе, да сви четрдесеторица примимо од тебе венце муценичке, а да ни један без венца не остане. Четрдесет је број частан и важан, јер је Мојсеј четрдесет дана постио, па је заповести од тебе примио, Илија постом од четрдесет дана удостојио»се видети лице твоје, а и син твој, избавитељ наш Исус Христос, постио је се четрдесет дана у пустињи пре него што је отпочео проповедање своје.“ Молитва четрдесет мученика испунила се, али не, како су они мислили.
Украј језера била је постављена стража, која ће да мотри на мученике у језеру. Једне ноћи сви стражари поспе, а само један на стражи остане, и кад је бидо у неко доба ноћи спази овај неку велику изванредну светлост. Осмотри боље то привиђење и, на велико своје чудо спази дивпе и сјајне круне над главама мученика у језеру, али круна не беше четрдесет него само 899. А 89 било их је за то, што, кад су једном страдалнику муке додијале, онда је он крадом од других био изишао из језера, и отишао у топло купатило у намери, да се Христа одрече,и да свој живот спасе; во чим је у купатило ушао згоди га капља, и он одмах издахне. Тако је овај несрећник, желећи сачувати земаљски живот, изгубио и земаљски и вечни. Но божја милост, које се овај лишио, излила се на другога.
Онај стражар, који је сјајне круне над главама страдалника и смрт отпадникову видео, брже свуче са себе хаљине, скочи у воду, дође међу мученике, и повиче:, Ја сам фршићанин. Господе Боже мој, ја верујем у тебе, у кога верују ове твоје праве слуге. Прими м мене, о Господе, придружи ме овима и удостоји ме, да за тебе мучен будем“ — И Бог даде овом новоме страдалцу, те је и он над својом главом круну мученичку угледао. Тако обрадовани