Učitelj

285

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕЛД.

Ноуке о васпитавању деце у родитељској кући, за ограгованије српске ма тере и са употребу у вишим девојачким м учитељским школама, написао Др. Војислав Бакић, професор. (Ово је дело наградила „Српска Матица“ из накладе Ј.и 1. Остојића. Цена је 50 нов. -- 1 дин и 20 пара. Сомбор. Наклада Миливоја Каракашевића. 1980. Стр. 1—–137.

(НАСТАВАК).

Сад долази „О поштовању и искрености“. „ЏПоштовати другог човека — то је поштено, и бити искрен према сваком човеку то је такође лепо и поштено.“ — „Човек поштује друге људе, кад им у нечем угађа, — кад поступа према њима онако, како се њима. допада“... Сав даљи говор о поштовању састоји сеј томе: да деца не отимљу једно другом играчке или леб, и да се не свађају; а ако се више њих посвађају и потуку, онда треба најстрожије казнити (!!) најстарије дете“... Само то, и толико 0 „поштовању“, и угађању.

Али ево да видите шта писац вели 0 „некрености“. „Истина, најлешше је држати се свуда и свагда праве истине, али има људи, које истина (кад се искаже о њима) вређа, — па с тога је у интересу слоге, (!) да се такве истине и не исказују. Ово није пепоштено (2) с тога, што се ту не иде против неке особе“! Писад је онда требао да покуша да одреди: докле су границе оваке искрености“, па смо уверепи, да би и сам увидео, да му њен нема. Баш ово ограшичавање му је потрло. Истина и права искреност је неумитна. Она отворено казује све, не тражећи да се „допада“. И опет се за то свакоме допада. Кад би ми п. пр. у овој критици гледали да пе „увредимо“ писца, можда би најбоље било и да не критикујемо. А ако би хтели још и да му се „допаднемо“, онда би најбоље учинили да све сеалимо. Али, ми питамо пис-

| ца најпријатељскије: би ли то онда о, наше стране било „поштено“, би ли се на тај начин долазило до истина у разним областима паучним и до бољигка у раду људском.

Писац је ужас недоследан и погрешан. Оп и сам вели, да кад родитељи „прететерано строго поступају“ према детету, онда „нестане оне невине нскрепости“, т. ј. оно почне да лаже. А одма за тим светује мајке шта да раде „ако је дете већ почело да вара и лаже“, па знате шта велир „Онда треба, вели, строго поступати према, њему,“ и „казнитци !!“ Дакле, дете је од „строгости“ и бојања од казни и постало лажљиво; па сад ако ћемо да лечимо, опда још строжије... То значи "овако. Соба је топла, за то што је пећ заложена ; ко оће да му соба буде ладна, он треба још-визње да залож“ !...

На крају писац вели: Из поштовања и искрености рађа се вредност међу пријалељима, а на том се основа и слога у друштву.... Све те врлине (поштовање и искреност, вредност и слога) везане суза начело права“. Мајке ће ово снгурно разумети, јер знају „Етику“ 2

,0 непристрасности и захвалности“, Тако писац увек узима по две „врлине“, које често никакве везе немају. Ево шта вели писац о првој: „И непристрасност је врлина, која се може још у детињству неговати. У лругој години може се почети тако, да се детету покаже, како је оно вавнено од родитеља н како само помоћу њиховом може да добије, што му треба. Треба детету дати прилике, да осети своју слабост, и да почне увиђати услуге и заслуге родитељске, које се њему чипе, да би их после могло признати, н да би хогло бити затваљно за то“. — Овде је писац почео да говори о непристрасности, па отишао на захвалност. Нас би интересовалоа и мајке без сумње, како ће се неприс_ трасност гајити, почевши од друге године 2 !

Како ће то детету да се покаже „да је оно