Učitelj

318

ни за очи дечије, јер буде у деци чуства | једном речи, кад

и мисли, које боље кад би им још непознате остале. Управо не би девојчице никако ни требале да походе позориште, или само онда кад се приказују приче (Магсћеп), или добри класични комади. Али многи родитељи шаљу своје кћери на сва"ку представу, нарочито онда, кад они сами не могу да употребе своју улазницу.

Сомер вели, да сеу родитељској кући не пази много ни на то, шта девојчице читају, а ту би боље требало пазити на њихову корист. Због тога је у девојачкој школи, у којој је Сомер управитељ, основана библиотека за ученице, која им даје управо одабрано читање; али он прамећује, да имају ученице, којима се те књиге не допадају, јер им се укус честом употребом врло зачињене хране већ утупио, читајући оне романе, које читатељку знају врло да занимају најневероватнијим, али баш и зато не иначе него гутаним пригодама. Често хоће и сами родитељи да потпомажу овакву одвратност спрам проста а здрава читања, јер мисле, да школа само за там иде, како своје питомце учинити паметнима; но пошто то од стране школе бива. постизавано већ на начин, који није без опасности, то бирају за своје кћери управо онакве књиге, које школа није препоручила, него је управо опоменула да их не читају; а да су само погледали ове књиге, уверили би се, да школа не препоручује оне књиге, које у _првем реду поучавају, него које треба да изображавају срце и душу.

Ни то се не да порећи, да и час играња (танцања) често хоће да има шкодљиве последице за нервни живот у девојчица. Зато је школа у обучавању гимнастично узела коло (Кејсеп), у коме се уче све потребне игре (танци), и Сомер се радује, што час играња не долази више тако често, као пре, ца и то обично без „господе“. Много опаснија изгледа му ствар, ако хоће да девојчице уче, како ће да се понашају у будућности као даме, како ће се по моди поклонити, како ће лепезом владати, како ће поглед и дице држати у власти,

хоће да их припреме за, садон. Ту је онда опасност, да ће изгубити свежу, природну своју детињску природу, а ова је свакако главни украс сваке девојчице, те да ће постати од њих пре времена зреде, нервозне, малаксале, у кокетерији искусне даме. А дом и школа подједнак интерес имају, да девојчице остану што дуже безазлена деца, зато, по мишљењу Сомера, требало би да се дом задовољи оном вештином у танцању, коју деца упрашњавајући се у гимнастици задобију. Сомер вели, да за децу изображених родитеља неће бити потребна нарочита настава у пристојном понашању, јер свака мати има толико такта и искуства, да одраслу кћер може упутити, како ће се владати у друштву. Ако дакле нема сумње, да дом врло може шкодити детињем здрављу, то ваља и на то мислити, колико "у вући има начина за, унапређење њихова, здравља. Уз привикавање деце на прост, урелан живот, у коме нема никаква узбуђења ; уз чување деце од овркивања и слаткиша, главно је за здравље срество што чешће кретање у свежем ваздуху. Ту Сомер пре свега препоручује тоциљање (на, крачуљама) и купање, наравно, уз п0требни · надзор.

Тако рећи, ушло је у обичај — завршује Сомер — да се свако нарушавање здравља у школске деце уписује у кривицу школи. Ако у том поступку и јесте та добра страна, да се школа тиме непрестано опомиње на своју дужност односно неговања и унапређивања здравља, ђачкога, ипак је, с друге стране, велика опасност, да ће претерано старање за здравље и услед тога претерана штедња, женске деце ову научити, као да је „лепи и слаби“ пол само ту, да се којечим забавља, да се кити, да му се удварају, једном речи, да се забавља, а не да своју срећу тражи у тихој, савесној, скромној работи у кругу породице.

Од какве су економске важности пчеле.

Интересантан рачун доноси свештеник Сау-