Učitelj

__ 819

пе (из Ликендорфа, у Саксонској, преседник пчеларске главне задруге) из кога, можемо видети од каке је економске важности пчеларство. Он вели, да у Саксонској има 17.000 кошница. Из сваке кошнице излети сваки дан 10.000 пчела, дакле свега 170 милиона. Свака пчела сваки дан излети четири пута из кошнице, дакле свега излете пчела сваки дан 680 милиона. Свака пчела пре но што се поврати у кошницу обиђе 50 цветова, дакле све пчеле у Саксонској обиђу 3,400.000 милиона цветова. Узмимо да оплођење за 5000 цветова вреди само један фФениг, онда све пчеле саксонске доносе корвсти годишње 68 милиона фенига или 680.000 марака, (на 854.000 дин.). И на ту грдну корист, да свака кошвица, осим свога меда и воска што доноси, још доноси 40 марака (52 дин.) вредности за оплођење биљака, у целој земљи, нико се и не обзире.

(„ПИчела“).

Како се гаје пчеле у Америци. Неки Мр. Перин из Чикага, у здруженим државама американским, имао је до 2000 кошница удешених по Ђерзоновом начину. Мисисини река тече са севера на југ кроз здружене американске државе, и то кроз најцветније крајеве. Да би Перин што више и што бољега меда поцрпао из цветних ових крајева, начинио је лађу у коју је сместио до 2000 кошница и почео је пловити Миспсипом од Повог Орлеана горе па све до св. Павла. Задржавао би се на једном месту по два до три дана, па би се онда ноћу мало отиснуо с лађом даље горе. За два три дана пчеле покупиле што је најбоље на неколико миља даљине од лађе. Зато је после свака два три дана ноћу узмицао даље горе Мисисипом до ев. Павла. Цео трошак што је

ва лађу, момке и т. д. издао Перин, изно- | сво је преко 0.000 дин. Кошнице су му се нагојиле свака преко сто ока или 200 Фуната и за сваку је добио преко 60 дан. | Дакле 000 кошница донеле су му преко | 120.000. динара. Кад се од овог одбије |

60.000 дин. трошка, онда му је остало чисте добити преко 60.000 дин. Да наведемо још један пример: Адам Грим, највећи кованџија северо-амеракански, "умро је 10. Априла 1870 године и оставио је после себе жену са петоро деце. Родио се 1824 год. 25. Априла у Холенбруну, у Баварској. Кад је свршио латинске школе ступи за писара код неког адвоката. Узрујани вали године 1818 захвате и њега, те се мораде иселити у Америку, у Цаферзон у држави Вископенини. После смрти његове остало је 1400 кожница и преко 400,000 дин, што је стекао гајењем пчела. Данас има у Америци кованџија који броје преко 10.000 кошница. Из овога се може видети, од какве је материјалне користи пчела, која нам бере мед и восак. („Пчела“).

Око ковапљука треба у близини држати живину. Један немачки пчелар изнео је ту скоро, да треба око кованлука у бдизини држати живину, јер она обично пчелама предсказује зору, те се пчеле још пре сванућа већ почну спремати за рад и из-

лет на паду. „од . „Пчела“).

Топлота пчела у кошници. ЧКивотињска топлота износи 30% по Ееот. код СВИХ животиња топле крви, па и у срцу кошнице, у самом клупчету пчела кад има у њој уљева, износи топлота 20—20" КБ. Кад у Августу п Септембру нестане уљева спадне топлота на 24' К. У почетку зиме износи она 20'%, а у време јаке зиме има у пчелином клупчету 12—8" К. топлоте, макар да се свуда по кошници и око самог

клупчета види бело иње. у („Пчела“).

Шчеле предсказују каке ће време бити.

| Кад је лепо време и супце лепо сија, а

пчеле ипак слабо излећу из кошнице на рад, знак је да ће ударити виша. Кад се пчеле на лепом дану журно враћају кући, тако да загуше лето, знак је да ће окре-