Učitelj

општи неки закон, да се сваки живи

створ налази депримиран кад промаши |

своју дељ и не постигне оно што је хтео и желео. Он се онда повлачи натраг и мери боље своју снагу према спољним погодбама, и мири се с унутрашношћу својом, како би други пут постигао што жели, а да пе ломи своју снагу у узалудне покушаје. И тај је унутрашњи немир неизбежан све дотле, докле је год живота и несугласице измеђ унутарњих тежња и спољних погодаба.

Један млад књижевник излази на ењижевно поље с најбољим идеалима.

Он мисли, да овај свет само не зна,

и нема ко да му каже шта је добро, |

па да се одма поправи и спасе од свих невоља. Он излази с највећом

вољом и казује свету што јасније и. . - : · новаца. Док је он писао, други су љупростије може шта му не ваља и шта |

ваља да ради па да буде срећнији. Он | Финију и- најдрагоценију снагу, други мисли, само нема њега да каже, а. |

свет ето га готов, да прими све што он рекне и што ваља. труда и времена и новаца (ако има), да то све каже целоме свету, ни данашњем и ономе што ће после да дође. Његов се покушај сломи. Свет га не верма и не слуша; њега и не читају; све иде по старом. Његове књиге и жеље друго веле, а друго и често сасвим противно свет чини. Он учини други покушај. И он остане само покушај. Свет живи својим животом, а он остаје сам, нечувен и неелушан. Учини и трећи и четврти. И ту узалуд. Све иде по старом. Његове жеље су се изломиле, његови планови покварени, његове намере пропале. Он се види немоћна чиваца у једној огромној машинерији.

Он уложи и

У28.

| _ Његови се рачуни побркају. Унутарња је тежња незадовољена, и ње-

108: је унутрашност немирна. Жеље | су јој ненамирене, планови нетачни и |

| неостварљиви, намере погрешне и не-

могуће. Она се варала. Она није одмерена према спољним чињеницама. Она не стоји с њима у сугласици. Она није познавала ни себе ни погодбе око себе. Њој је тешко. Она се љути и на

себе и на те погодбе спољне. И чиме се свршава та љутња '

Време, које је улагао у те послове, пропало је. Труд, што су га они за-

хтевали и однели, пропао је. Новац, који се имао и издао, не враћа се. дн,

уморан, седи без игде ичега. Очекује новац свој, очекује поправку света. Ниједно му не долази. Обазре се око себе. Људи имају. Имају и снате и

ди зарађивали. Док је он трошио нај-

су се одмарали, ранили и појили. Док је он трошио на штампу и књиге и свој новац што га је имао, дотле су други текли и други, поред онога што су имали. Па зар није. паметније неписати ништа ' Онај, који не пише, има ; има и новаца и здравља. Ја, који пишем, немам ни једно. Што онда и ја да пишем % пита се тај млади књижевник почетник. На што писање, кад не постижем оно што оћу, а постиже ме оно што нећу. Најслађе је не радити. Блажени су мали духом. Благо онима , који немају никаке своје Филозофије. Они су најсрећнији, Они чине своје, а остављају Богу божије. Они не иду даље од овога света. Они му не желе више добра, но што га он

има. Они су задовољни с оним што имају. Они су срећни с оним што