Učitelj

бав усавршавања своје деце не жале, трошка, него нека што више таквих слика и цртежа набаве и нека њима оките собу дечију са свију страна, да би деца и ту имала довољно насладе и да би им се милило забављати се у соби таким посматрањем... А што се тиче боје и светлости, да му покажу, да има неког прелаза с једне боје на другу, и да се неке боје слажу а неке ве слажу .. . и да ди на некој слици има више разноликости пили је више једнообразна (проста) и да ли има јединства (сагласности или хармоније)... . Увус за · депоту развија се и посматрањем лепих зграда и лепих кипоза .. . Лепота облика, може се осетити не само очима, него рукама, (пипањем) ; но и за ову врсту лепоте употребљују се више очи, а само где нас очи варају служимо се додиривањем и пипањем... Може се детету показати, дан у распореду целе зграде има, неког јединства (хар- моније), и да поред тога свака зграда има, и друге неке цељи, осим лепоте (да се дакле при грађењу кућа има у виду и целисходвост и лепота). А на киповима може се јасно показати, како лепота није везана, толико за садржину (која ту и није представљена, јер су кипови шупљи) колико за облик . .. Зграде и кипови могу се такође насликати или Фотографисати, те се и на тај начен може недокнаднти посматрање тих врста лепоте... Цртање. Треба пазити, да предмети, који се цртају буду лепи. Треба упутити дете да само бира такве предмете и да упоређује више њиж један с другим, па да се бави оним који је најлетии .. . Џевање и свирање. Да дете пева и „гуче“, треба да су намирене све потребе, и да има неко у кући, ко ће дете развесељавати својим певањем и свеирањем. Дете се може пре вежбати у свирању, пего у певању... Од свирака може се детету, чим почне само седети (у првој години), дати мали клавир, од метала („металофон“), који се сад у свакој вароши може добити у дућанима ... Употребљавање свиралица, у које се дува, такође није згодно, јер то је одвише монотоно и непријатно за уво... После ме-

366

талофона, којим се дете може бавити све | до шесте године, може доћи онај прави клавир (али мањи), или — што је лакше ва родитеље и за дете — виолина · ..

Ето то су најглавније мисли пишчеве, на које имамо да одговоримо. Ми смо их поређали овде све уједно, да би ни паше примедбе могли да сватимо уједно. Читаоци нека не траже логичку везу између њих, и нека то не упишу у грех писцу, већ нама, јер смо ми из свега покупили само најглавније, на шта имамо да обратимо највећу пажњу.

Већ и из овога се види, колико је писцу стало до „усавршавања деце у лепоме осећању“. Он је ту ревносви проповедник оне спољашње „углађености“ ни „Финоће“, која води право у салонске сентиментадности. Овде се лепо види, како се запад преноси на исток. Видите чисто, како се дух одводи на распутнице; како се од духова снажниг праве духови слаботиње; видите право“ господско васпитање, угођено за „леп“ пријатан „живот“, а никако за темељио развиће свести, за рад и снажну борбу животну.

У почетку свога развића дух је човечији потпуно подједнак за све утиске с поља. Дете нпр. сасвим равнодушно прима све | што наиђе на његова чула. По каквоћи су сви утисци поједнаки за њега. Само по количини осећа неке јаче, неке слабије. Главно је, да дух ту нема никаква избора ша скоро ни тежње него је пасиван. Одма за тим настаје доба где се дете почиње за неке утиске више интересовати, него за друге. Оно нпр. почиње радије да гледа оно што се светла и оно што мрда, што се покреће. Дух почиње да се буди; ол чини избор, и почиње да тежи, да тражи утиске из спољњега света. да тим настаје доба, кад се дух заинтересује за боје. Од црвене, као најинтензивније, па до најслабије, све обраћају на се пажњу његову. Нарочито комплекс њин, оно што је шарено, интересује га особито, Он још петражи