Učitelj

411

ди на вечери били. Пошто вечерају почне | Карађорђа један задиркивати говорећи му: | „Море влаше, шта ти је то за појасом као козије ноге 2“ — „ПЏиштољи ага“, одговори Карађорђе. „Зар су то пиштољи рекне Турчин, како би убио ти човека са њима“ Карађорђу прекипи, па не могући више трпети одговори: „Ево овако ага!“ — Извади пиштоље па опали на једног и на другог те убије обојицу.

Кад их попљеште, одма их свуче и узме оружје ; за тим разгрне огњиште, ископа, велику раку и ту их затрпа, па онда опет наложи озго ватру. — За то их је овде закопао, да их не би могли други Турци пронаћи.

Повторење.

Друга пут учинио је ово: Чувао је свиње које су му пасле крај пута, а он је шарао једну преслицу. У том удари један Турчин на коњу са хртом и три кера. Керови налају на свиње, које се сгровћу на њих. Турчин видев то натутка керове на свиње, па опали пушком и убије једно свињче па опет натутка. Јадне свиње побегну ка своме чобанину. Карађорђу се све срце претурало од муке, остави преслицу па и сам опали пиштољем те убије једног кера. Турчин се наљути, поврати се натраг, и стане немилице тући свиње.

Онда Карађорђе остави опет преслицу и свиње, узме пушку па се; намести иза једвог клена поред пута где ће Турчин проћи. Чим је стито Турчин, овај опали из пушке па га убије. Турчина Завуче у шупље дрво, а коња, оружје и одело сакрије.

Веле, да је Карађорђе овај случај, казао једноме воденичару, који му је дао једну мерицу кукуруза, да проспе по земљи, где је Турчина убио, да свиње то једу, те да изришкају да крв утрљају.

Карађорђе је више оваких случајева чинио. Али се није могао више крити нити пак јавно живети, него је морао да своју породицу премести у Аустрију, а он је отишао у хајдуке.

Кад је оно Аустрија (1798) ратовала са,

Турцима и Србе позивала да јој помогну

био је тамо и Карађорђе као борац. По свршетку рата, а и када су Дахије Србијом владале Карађорђе је живео у Тополи (ево овде је Топола). Код своје куће. Но, није смео јавно пего се крис од Турака.

Кад су оно Дахије почеле убијати главније Орбе одредили су били да и Карађорђа убију. Ово би сигурно и учиниле, да. није казао Карађорђу један Турчин, с којим је лепо живео, шта му се спрема ; те се овај склони.

Видећи Карађорђе шта се њему и друтим Орбима спрема одма се почне договарати са главним људима да дижу Србе на устанак. да ово се брзо договоре и сложе. Скупе се с концем Јануара месеца 1804 год. у Орашачкој планини (близу Аранђеловца ево овде) до 500 људи. Ту изберу за главног старешену Карађорђа и закуну се да један другог неће азневерити да ти» јаве по целој Србији да сви Срби устају на оружје и Турке бију; а они одма ударе на београдски округ — паи по целој Шумадији — и стану палити турске куће; и њи убијати. — Тако дигне се сва Србија на оружје, свуд су побеђивали и млога места заузели.

Онда Срби нису имали готово никако оружје; и што су имади било је са свим хрђаво. Него су имали само јуначко срце и воледи су сви изгинути овако, него живети као пре под Турцима.

Кад се дигну сви Орби листом на оружје, Дахије се уплаше ; видоше да су млого погрешиле што су почели убијати Србе , па за то понуде Карађорђа да се мире, обећавајући да више неће зла чинити. У исто време обећавају Карађорђу да ће му купити онако исто пмање у Аустрији, као што има у Тополи, ако не би смео седети у Србији, и да ће му дати доста новаца, само да поради да се Срби умире. Карађорђе им рекне: „Знам ја то, ви би мени сада све дали, а после би дали два пута толико Аустријанцима, да ме издаду,те да ме погубите“. И тако од мира не би ништа. Дахије се врате у Београд и почну скупљати војску да се бране. Но ни Срби нису седили залудни; они пошто очисте мно-