Učitelj

458

да је готово поглавити задатак школе да децу нечему науче, а о васпитању да би они требали да воде највише рачуна , јер је дете у школи дневно цигло четири часа, а сво остало време проводи код куће, или на другом месту. Шта се може за четири часа учинити с децом у школид Да ли пре, да се обрати пажња на учење, да ли на васпитање дечије, и да ли је школа са тако малим временом у стању да учини што год и васпитној страни деце, кад она сво остало време ван школе проводе '

Поред овог, слабо се и до школе деца васпитавају. Наше матере имућније, готово више поклањају пажње својој тоалети, и намештају, него васпитању своје деце; од овог истина има али мало срећни изузетака; сиротније пак, принућене су због сиротиње да иду на рад, а од свега овог деца највише пате, јер им се не даје оно, што им је најпотребније у своје време. Истина, богатији родитељи дају своју деду у неке шриватне школе, у коме се деца више покваре него што се васпитају, а оно мало што се из науке припремају за школу, науче наопако, те после учитељи више имају посла са таком децом у школи, него са оном која, таке школе ни походила нису. Друга би то ствар била, да су то тако зване дечије баште или дечија забавишта уређена као што треба, али на жалост тога свега у нашим приватним школама нема. Шта више, писац ових редака био је очевидац , како су деца у једној такој школи чашћени таким епитетима, који не би доликовали ни једном амалину, а камо ли једном васпитачу мале де- |

це. За то би саветовали свакога, да у таке школе децу и не дају.

(ем овог код нас је санитетским. законом, забрањено: да школска деца прате мртваце. а међу тим ретко ћете коју пратњу у Београду видите, да, је деца не прате. И деца која мртваце спроводе или су не школска, тако звана „матгуви“, или ови „мангупи“ помешави са школском децом. Школска деца иду по наговору ових „мангупа“; дете је дете, обећа му се грош и марама од пратње, и оно престане уз њих, напусти једном два школу, па се после удруже с њима, и са свим школу напусти, те тако на овај начии сваке године број ових „мангупа“ расте. Кад ови мангупи одрасту, постану „кесароши“, „скитнице«“ и др. и пуне београдске апсане. Да ово не би у будуће било, требало би се тачво закона придржавати, а то је: строго забранити сваки саровод мртваца од стране деце, и надстрожтије казнити сваког оног, ко ову децу позива на пратњу. Кад је једном забрањено, треба да је сваком забранити, а не једном забрањено а другом дозвољено.

Но од свију прилика, које кваре нашу децу, јесу: подушја, која се редовно врше сваке суботе код цркве св. Марка, а која ће се сигурно и од сад чинити опет тамо, или на новом гробљу. Ту се искупе све они, којих мрзи да служе, који су напустили школу, који су без занимања и одређеног правца у животу, и ту им је школа да постану будући несрећници и ара-

| мије друштва, те на тај дан ућаре,

шта ће до идуће суботе јести, а за остало како буде. На овај начин, они који деле сво-