Učitelj
__ 456
тод што и отвори. И врло воле кал му се допусти или упути да по нешто ради. Кад је у кавезу затворен и дође оно време да, га пусте да изврши своје послове па га тада непусте онда је од једа суморан и жалостан и сам већ незна шта да ради, него се бречи о земљу па машући рукама око себе и лупајући ногама о земљу све би кидао и чупао од љутине и непрестано би се дерао до год га неби пустили.
Воле људе само кад се с њиме леп понаша. И девојчице и осталу деду воле и што је које дете мање у толико га већма, воле. Али кад га одраслији почну задиркивати и оно му чинити што ни њима самим неби мило било, на то се јако ражљути и у том је случају јако опасан. |
Кад је у затвору никога тако неволе као људе; кад му се пусти каква од мањи животињица, неће ни да је гледа но ју презире. Од већих се плаши, као: од змија, крокодила, поглавито од ових последњих се ужасно боји, тако да га је жалосно ногледати. Кад је болестан врло личи на човека; дело његово мицање тела, уздисаји су онаки исти као и код човека. Особито је жалостан онај призор кад издише.
Орангутан, (дивљи човек. — 5шма забугиз). Овај мајмун живи поглавито у Азији и ондашњи урођеници га називају и дивљим човеком. Велик је од прилике у висину 1'85 м. ширина руку износи 2'4 м. лице му је 085 м. ширико ; обим трупа, 1'15 м. Врат му је набран и кратак; напред на грлу му се налази као нека гуша, која. се може и да надува. Има јако дуге удове а особито предње и на овима одвећ дуге прсте. Устне су му врло ладне, бубраве и чисто испале напоље. Нос му је више пљоснаст. Очи и уши су мале, и врло налик на човекове. Од зуба, очњаци су више испали на поље него остали. Доља вилица је дужа од горње. Џокривен је са длаком која је местимице дужа, а местимице краћа; на трбуху је врло ретка а на леђи нема баш дуге, а стим је дужа и гушћа на странама теда, као и по мишицама. Чело и сво остало лице је голо, само
под вилицама има длака које представљају као неку браду. Шрети, дланови и прса, су са свим гола. Длака је боје риђе. Голи делови су боје оловне (бледе). —
Мужаци се разликују од женки, што има-
ју подужу длаку, и густу браду, а ове немају. Млади немају браде, али су им с тим више други делови већма обрасли длакама, и боје су тамније. : - За орангутана се зна још из најстаријих времена. О њему се много што шта зна и приповеда. Говори се да су га пре звали дивљи пли иијмски човек. Често иде усправљено, а и на сва четир уда. Иначе у својим покретима, и телу много личи на човека ; само још да уме и говорити.
Орангутани живе већином у јужној Азији на островима Суматри Борнео, и то радије живи у оним пределима, где има више лепших шума и влажних долина. —
Хране се биљским плодовима и врло вешто скаћу с дрвета на дрво да беру воће. Ма од каквог дрвета плод ретко ће кад сав појести, него тражи у њему оне делове којих најмање има као н. пр. семењо и за љубав тога врло много плода поквари, због чега и јесте јако шкодљив. Тим велику шчету чини, особито онда, кад наиђе на оне плодове, који су скупи и којима се и људи хране.
По шуми највише иде лаганим корадима и то усправљено и поштапа се ; обично држи у једној а калкад иу оба предња уда по једну дебелу грану па коју се ослања. Кад бежи, то бежи врло брзо. —
Удови су му врло јаки а особито предњи с којима за тили час наломи великог грања од којега сагради ложу у којој ноћу пребива. Ова ложа је врло вештачки направљена, и са лишћем покривена, те изгледа као каква лепа колеба. Из ложе се креће кад сунце већ добро одскочи. Једе обично у подне; осим што радо једе свако воће, једе и лишће и корење и младе оне плодове који су у дебелим љускама. Једе и зелено воће ма како било кисело и горко.
Реткост је видети два одрасла овакова мајмуна заједно, него свако за себе; кад