Učitelj

455

ва му је сразмерно доста велика. Руке су му чисто затањене. А ноге су му такође нешто краће. Мрки очни полукрузи стоје доста, приметно напред. Нос му је мали и спљоштен ; устасу му повелика. У многоме је налик на горилу а особито у телесним деловима. Темо му је покривено са угасито мрком — црном — светлом длаком, која је на многим местима подужа. Цело лице је голо, само на кожи која покрива доњу вилицу налази се врло малих танких и беличастих длака. На прстима, длапу и табанима нема ништа. Прса и трбух му је такође покривен са длаком али не са тако густом и угаситом као што је на другим местима, него је ређа, краћа и беличаста. —- Велићина овога мајмуна у добу кад већ престане растити износи 15 м. од прилике.

_ Домовина, му је средња и западна Африка. — У погледу дружтвеног живота неможе се казати да овај мајмун живи у великом друштву ; највише их има 5—10 заједно. Премда се чешће догађа да се више њих заједно скупе и тако се мало проиграју. — Њихови станови више су налик на гњезда но на колибе, и та своја гњезда, на лиснатим дрвима праве. С тога шимпанза нема, свога сталног места, него по потреби за храном мењају.

Кад је шимпанз миран, тада се може често затећи да седи. Опази ли кога, одмах се диже и гледа ма којим начином да се удали од овог места ; обично тада на све четир ноге бежи. Склоп му је тела такав да се неможе као што треба усправити него се више напред нагне. Врло се вешто пужа по дрвима. Храна му је она иста која и горили т. ј. биљска а од тога корење му је главна храна.

Шимпанз је јако одан своме младом. „Кад је женка била на ложи — прича неки природњак — са своја два млада, и видела да јој опасност прети, она ти узе једно младо, и нагло сиђе с њим доле и тражаше мужака да с њим може што пре побећи. По томе се и опет врати да спасе и оно друго младо; попе се горе на дрво, узе своје чедо у наручја, и у тај мах ју је зрно из пушке погодило, које прође близу срца,

мајчиног и кроз раме мајмунчета. Тако је | разумна била да је гледала ма којим на| чином да крв заустави н го немогав руком да учини она је покушала да исту рану лишћем и травом затуши. Премда то није јој се дало никако помоћи“.

Мајмуни ови спорије расту но други и дуже им треба времена да. до мењања зуба дођу; од прилике у 5—6 година.

Шимпана се очајнички брани од непријатеља, само да недопадне робства. У таковим приликама очњаци му велику услугу чине.

Кад шимпанза ухвате и затворе, ту се честим обучавањем може многоме чему да обучи ; шта више, и припитоми се, и постане врло пријатан и живостан. — На некој морској галији беше женка, која је била свачему обучена; умела је пећи да жари, и то је чинила са великом опрезношћу и тачношћу, како искра угља неба испала и учинила каква квара; знала је иста мајмуница кад је пећ зажарена, тада је отишла пекару и удом свога тела дала, знака, да је пећ готова. Ова је мајмуница обављала н све матроске послове, и то тако тачно као што би га и сам матроз обавио. — Бросе је донео собом у Европу јелан пар младих шимпанза, па их тако обучио, да су умели — као људи — седети за столом и јести са кашиком, виљушком и ножем ; убрус преда се придели и овај цри ручку употребљавали. Научили су се из чаше да пију воду, вино па и ракију шта више и куцали су се са осталим присутпима. Од свију оброка највећма им пријаше вечера и то особито при узимању теја или каве; теј онда воле кад је јако нашећерисан и са прилично доста рума преливен. — Има их и такових који покрај свију ових наспоменутих обука знају још врло много шта, н. пр. има случајева да су. шаимпанзи упамтили све познанике дотичног домаћина, и да их веома добро разликује од џепознатих људи, а то ће они да докажу својим другојачијим понашањем пред оваковима. Учтиво се понаша у кругу | извесне породице; кад иде из једне собе | у другу за собом ће врата да затвори као