Učitelj

582

Најпре снесе неколико хиљада јаја, и из тих се јаја излегу само раденице, па после спесе две до три хиљаде јаја и из тих се јаја излегу трутови и најпосле снесе ло 16 јаја од којих постану матице. Матице носе јаја у ћелице, и то у највеће ћелице носе за матице, у средње за трутове а у најмање за раденице Јаја у ћелијама се развију за три дана, и из сваког јајета изађе по један бео црвић без ногу и ти се црвићи зову уљеви. Раденице негују те црвиће у њиховим ћелицама за 5 дана: онда се црвићи завију у чауре (Шта је то чаура 2) а раденице затворе ћелице заклопцима од воска, па после једанајест дата, из тих ћелица изађу савршене пчеле. Матице кад почну да се развијају, њих вишеране и негују, а развијају се као и остале пчеле за то исто време.

Пропитивање,

ПТ Хранење, У пролеће чим се осети мало већа топлота и почне воћке и цвеће да цвета, одмах раденице изаћу из кошнице и иду те по цвећу, скупљају прашак и сисају из цвета сок, па се тим хране и праве мед и восак Восак се налази (овде) између трбушних претенака, а мед се чува у једном мехурићу, који изгледа као гушица. Зими се хране медом. |

Пропитивање

ТУ Место и начин животиња. Пчеле обично траже, згодно место, које је сиво. топло н да нема одвише светлости; него да је више мрачио, Обично се настане. у неко шупље дрво или пукотину неке стене само ако та пукотина буде згодна, Већином живе цо кошницама, које су плетене од прућа, сламе или направљене од дасака

У кошници има неколико хиљада пчела

5 == «ара —

и свака има свој посао; једне носе сок из цвета и праве восак за ћелице, друге но се љепљиви сок за лдепљење ћелица треће носе воду, неке чисте од ђубрета ћелице, неке праве мед и пуне ћелице, неке чувају кошницу од других пчела, а неке хране и негују оне мале дрвиће, што су постали од јаја. За то сво време матица воси јаја“ и кад се пчеле и сувице намноже у једној кошници, онда се млађе пчеле са својом матицом селе из те кошнице и то се зове: ројење. Ројење бива преко лета 8 —4 пута и то овако: у Мају или јуну месецу на, леџом времену растумарају се пчеле и почну да изилазе из кошнице. Матица их својом песмом (ти!ти!..) сакупи око себе и поведе да траже нову кућу. Кад изађе из кошнице он се обично навата на грану каквог дрвета, близу сгаре кошнице, и тада, треба само матицу примамити па за њом иду еве пчеле.

Пчеле не трпе више од једне матице, зато све друге матице, а и трутове под јесен поубијају, да им не троше, храну. кад ништа не привређују.

Кошнице треба наместити на сувом месту и где ће их сунце целог дана грејати. Треба их чешће прегледати да их миши не упропасте и треба чешће испод и око њих чистити.

У Корист и штета. Од пчела имамо користи, што добијамо мед и восак а штете немамо никакве. Пчела кад је надражена оће да убоде и од тог убода паправи се оток, за то деца нетреба да дирају пчеле.

Пропитивање.

| тев. ј јосковић.

Ситнице.

Учитељи, 3 кони њ саобраћај с властима У Немачкој је изишла књита, која се зове »Пег Уегкећг Јез Гећгета пшђ Чеп уогсезебућеп Већбтдел“ („Саобраћај учитељев с

претпостављеним властима“. Један немачки лист, доносећи оглас о њој, прави вид па вели: „ова је књига, на жалост, врло потребна.“ На жалост, с тога, што учитељи