Učitelj

тако мало воде рачуна о законима, земаљ- | скем па и самим онима под којима живе, _те да се могу сами послужити својом памећу кад им така служба затреба, а потребна с тога, што ова књига по невољи попуњује ову празвину. Да ли не би овака, књига потребна била и у наср — Одиста млоги су изасланици приметили, да пуно учитеља не зна добро ни законо основним школама, ни оно место, које говори о награди и унапређењу његовом. Особито женскиње мање воде рачуна 0 овоме.

Мрави Вахсћавошаћ. У Африци има једпа особита врста мрави, већа млото од наших црних. Они путују и дању и ноћу у страотним гомилама. Што год сусрету на путу, удаве онога часа што им само не може утећи у ваздух или даљину.Конституција, им је тако чврста и вилице тако јаке и зуби оштри, да миша и пацова удаве у тренутку. Кад на како село ударе, ничим не може да им се стане на пут, но се 0нога часа расељавају сви. Све бежи на врат на нос, да га само они не дочепају, јер се лако после не спасавају. Кад упадну у кућу подаве све што нађу живо — Колико је ово штетно и опасно за тамошње становништво, у толико је оно с једне стране и корисно, јер они потамане све шкодљиве бубице у кући и пољу.

„Школски лист“. Уредништво овога, јединога школскога листа прекосавског изјављује. да ће лист, ако се пе јави довољан број ретллатника, престати излазити. Школски лист је почео излазити 1858 године, па је излазио до 1870, а тада престао до 1880 године. Осамдесете године се наново“ покренуо под истим уредништвом, и излавон _је, како уредништво вели, најуредније. Ове _ последње године број претплатника свео се је на 150 Где је узрок томе, и кога ћемо да кривимо то остављамо људима, који! само воле да окривљују. Ми констатујемо само жалостанфакт, да сви с једне и с друге стране могу стећи таке прилике, да престаје јелан је дини школеск ! лист.

Писменост у ЈЕелзав-Лотрингену. Овакоме је познато, да су ово оне провинпије, које су у последњем рату између Француске и Не-

мачке потпале под Немачку. Тада је било толико пеписмених, да је проценат њиов у војсци износио 6-8 1876 године проценат износио већ 4. Сваке даље године знатно је падао овај проценат тако да сада не износи више о 0:75 %, Немцима је особито мила ова појава, и они је бележе,

на све стране, доказујући тиме како њина

раса и управа утичу образујући. Истина је, да би тај број опадао и под Француском, али ће бити цела истина, да под њима 0опет не би овако брзо опао, као под Нем-. дима. Немци војују највише школом противу ругобе у наравима, као и противу незнања. Они воле да граде човека, из дадека, из малена, него да се после боре противу грубоће и незнања његовога. Французи се мање старају за ово напред, но гледају само оно после.

Нова Клиника за Псигијатрију. Патологија. је наука о болестима телесним, а Психијатрија је патологија душе. И једна и друга су сасвим нове науке, и ако су појаве и једне и друге биле познате и интересоване људе одавна и одавна. Јер се ни њине две другарице старије, Физиологија и Психологија, не беху развиле. Да нас у ове две далеко отишле, а њине млађе другарице тек почињу Патологија је и опет мало даље отишла, јер је њу Медицина кретала, пошто јој је она основица. А ли Пенхијатрија је је сасвим нова и, да не речемо најновија наука Тек се сада, откако се по заводима за душевно болесне почео увећавати број болесника, почела обраћати и пажња већа овој врсти појава. Мало има универзитета, који могу показати и катедру за ову науку Но одма се видело, да није доста ни имати катедре само, те су понеки подизали клинике Катедре су само за читање, о болестима душевним, а Клинике за посматрање болесника и болести душевних До сад су само заводи за душевно болесне служили као клинике Сад универзитети добијају и одељак 82 душевне болести у својој болници, те ће ђаци ићи и бавити се и тим болестима као год и телесвим — Колико нам је мио овај општи напредак, утолико нам је милије што да-