Učitelj
је он нацртан потпуно и јасно на мапи, одакле је и он прецртавао. Округе треба "цртати, али ђаци да цртају а не учитељ, п то с маце. Осим овога, не треба цртати округ на табли још и с тога, што одузима много времена, те учитељи, не могу ла пређу за један сат ни оне округе, које би мо“ гли прећи да није цртања таког, а да предају сваки округ по 2 сата, не могу да сврше целу Орбију, а шта ли ће им остати за понављањер Особито немогуће је овако радити где су 3 или 4 раз. код једног учитеља.
Погрешно је и оно, зито је говорио 0 извору Нишаве код овог округа. То треба оставити за. окр. пиротски: У овом окр. треба само казати, да долази из окр. пиротског, и упоредити је по величини са неком деци познатом — реком.
Погрешно је што је говорио о клими у овом округу, јер је клима у свима окрузима, скоро једнака, па је боље то казати за све округе од једном кад се буде говорило о Србији као држави, а не понављати то код сваког округа за себе.
Говорећи о клими у овом округу писац је учинио још две погрешке, Прва му је погрешка што вели: „ође) код нас сад је
доста ладно а у Љесковцу и Власотинцу |
није тако“ а то је за то, што је писац у висини, а Лесковац и Власотинац у долини. Из тога он изводи погрешан закључак, да има неке сталне, приметне разлике у клими у овом округу, а заборавља да је на сваком брегу (висини) зими и лети ладније него у низини — (долини). Из овог његовог резоновања излази да сваки брег и свака долиница, која је мало заветарна, има своју особиту климу.
Друга му је'погрешка та, што је казао: „ође код нас видите нема грожђа, ни пше-
нице, ни кукуруза, а тамо (око „Лесковца |
и Власотинца) има доста“, јер из тога излази као да он живи у некој Сахари или Гренладу. Кад ту неби тај берићет рађао, неби нико ни седео, као н. пр. у Копао-
1) Писац је учитељ у Црној Трави ср. власотиначки. нику и осталим врло високим планинама. Па баш н да пе рађа ту, епет не сме се за толико мали простор казати: „ође не рађа грожђе, шшеница и кукуруз, кад око Црне Траве рађа то све.
Одељак ТУ о природним производима не треба изводити за себе, јер је томе природно место код планина, и кад је говор о становништву и његовом занимању.
Говорећи о природним производима подгрешно је што вели, да има доста руда које из земље ваде, јер се у овом округу никаке руде не ваде.
Није истина што каже писац, да је Лесковац највећа, варошица од свију вароши у Орбији, јер су: Београд Ниш и Пирот већи од Лесковца и ло броју становника и по просторности. _
Ово су понајвеће погрешке у овом давању.
П Недостатци. Говорећи о Лесковцу Ми Власотинцу па у неколико и о Нишу требало је поменути ону општу особину свију вароши у овим ново-ослобођеним крајевима, да су у њима кућице ниске и мрачне, сокаци тесни, искривуда ни и рђаво калдрмисани; и да то све није добро.
Није ништа казао о боју на Каменици и
пре-
| постанку Ћеле куле, ма да им је место да
се кажу говорећи о овом окр., а 10 пише баш и у садањем програму.
Писац је изоставио да каже о великом мајдану каменог угља у сељу Јелашници, под једним делом Суве планине, одакле ге и сад вади у велико.
Па требало је казати о оној бањи близу Ниша. Ту се може депо објасниги за што су неке воде лековите, и начин како се лечи у бањама.
Није казао да у околини Ниша рађа много и добро грожђе, од ког се цеди врло добро вино, од којих је понајбоље и нај| чувеније „матејевачко вино“. | _ Није казао да људи у околинину Вла| сотинцу режу од дрвета врло леце разне | ствари, т. ј. да је ту доста развијена веи дрворештва, што нигде у Србији ' нема, осим код робијаша.
|