Učitelj

__157

ши само у Европи до 200 хиљала чамових | дрвета. Чудно! Читава шума растурена по | народу !), чачкалице за зубе по већим го- | стионицама (оне могу бити и дипове, лес- |

кове, јер се и та дрва лако цепају). Од чамовине праве се сада јастуци, душеци и |

покривачи, то се до сада правило само од лике извесних биљака (конопље, лана и коприве). „У Буда-Џешти има једна творница (радионица, Фабрика, Н. От.), што

чамово дрво тако вешто и на ситно исцеп- |

ка и ишчешља на конце, као струну или

дрвеним шарпијама испуњени много зу јевтинији, здравији и виткији, влагу врло те-

| квих грана; оно пак место одакле

| почињу зове се круна. Дебло има све девуну, мекано, лако и лепо. Јастуци овим

шко усисавају, а не леже се у њима ни-

какав гад и нечистота (због јаког мириса смоле)“. (Види „Голуб“ —а за 1882 год стр. 190.). И од лишћа се прави врло меки топао фланел, који се само у лекарницама налази. Он се прави од лисних остатака, пошто ве из њих извади неко особено лековито уље. Лишће, шишарка и пупољци употребљавају се за лекове. Кађење пупољцима добро је противу повремених (хро-

ничних) болести: кијавице, увобољеи т. д. |

И сама околина, предео, јелових планина врло здравствено дела на јектичаве људе или који имају запаљење плућа.

Јелово грање, као и цело дрво, сматрају

се као изредан украс. Гранама сс ките капије кад где путују цареви н краљеви.

6. Увршћивање. Јела је Дрво. Има дугу- | ППИ Пипл

љасто лишће, четине, с тога образује, са сродним дрвећем, особени род дрвећа, који се зове четинари. Лишће стоји зелено и зими, с тога је она и зимзелено дрво.

рик., јтог

Н.

во

1. Име. Бор. (ја говорим о белом бору).

2. Величина. Бор је високо дрво. Големо је до 24 метра. Кад бор остари, а то је поеле 100 година, разведе врх свој. Доње гране дуже су од горњих, тако да изгледа, да се на врху навлаш сужава.

3. Делови. Главни су му ови делови: корен, стабло, лишће, цвет и плод.

а). Корен расте у земљи; врло је јак са јаким жилама да одржи толику грдосију. Траје и одржава биљку за читавих 800 година.

6). Стабло му је врло дебело, обложено са испуцаном мрко-црвеном кором, која се љушти на танке листиће. Од земље до грана, зове се дебло и обично је без икагране лове, које и друго дрво (именовати). Гране се рачвају пршљенасто, а то је кад из стабла израсту 2—4 гране у једној истој висини, а у против положеном правцу. И гране имају бој) стабла (црвенкасту).

в). Лишће. Из гранчица избијају игличасти плаво-зелени листићи — четиње. Оно (лишће) израста из једног корена по два и два заједно. То је јасна одлика од јеле и јеловога лишћа које расте наспрамно у два реда. Дугачко је до 5 сантиметара. Само је различито по корену оно лишће на врху грана. Оно је скупљено у гомилу и образује витицу. Борово лишће траје више година и лети и зими. С тога се за бор

| каже да је зимзелено дрво.

г), Цвет. Цветови су раздвојени; мушки стоје за себе у ситним, дугуљастим м збијеним мацама — ресама, а женски дветови стоје у усамљеним ресама из којих се 06-

једно и чине као неки грозд, женске пак ретко заједно, насађене на кратке петељке

| и доле окренуте (суноврат) и на врху за-

шиљасте (купасте). У мушким цветовима, налазе се по два прашника са врло млого жутога као сумпор прашка. У женским цветовима има два плодника, стављени су у пазуху приперака мада, који се (цриперци) после цветања здрвене и не опадају. Цвета у Мају.

д). Плод. У пазуху приперака женских маца у плодницима образује се плод, а то је врло ситна семка са три пута дужим криоцима. Плод сазрева Октобра месеца. Сачувати семе од бора најбоље је остави-