Učitelj

186

стабло има ове делове: кору, лику, бакуљу (мезгру) дрво и срж. (Види раст). Гране јелове стоје положено (водоравно, хоризонтално) и пршљенасте су т.ј. две три гране расту око стабла у једној истој висини. в) Лишће је на гранчицама. Оно није као код раста или букве округло, већ је

дугачко а уско (игличасто) и зове се че-

тиње; при том је пљоснато и смештено у два реда, с једпе и друге стране. Поређано лишће изгледа као зупци у чешља; озго је сјајно, глатко и угасито-велено, а оздо — «с паличја — има две пепељаве црте. “Граје и зими, с тога је јела зимзелено лрво. - 5

г) Цвет, Цветова има днојаких: мушких и женских и раздвојени су. Мушки цветови су мрки у љмацама, ресама и расту са стране грана ; женски су зеленкасто-црвени у ресама и стоје на врху гранчица. У мушким цветовима налазе се прашници, који су срасли. У женским цветовима тучкова нема, већ се налази у цветним љускама младо семење. Ове маде, управ цветне љуске, отврдну, укожуре се или се здрвене. Цвета у "Мају.

4) Плод се налази на врху гранчица у кожастим шишаркама, отврдлим мацама. Шишарке су љускасте, а у свакој љусци на дну унутрашње стране налазе се две семке, а на спољној страни има опнаст приперак, који израшћује. Свака семка има. врло танко (опнасто) криоце. Кад семке узру, љуске опадају, а тиме опада и семе, али оно не излази одмах. Плод зри Сештембра. 8. Где растег Јела расте по врло висо-

ким бреговима. Тамо сачињава читаву шуму. Она се зове јелашје. Воли добро и високо земљиште, јер јој корен далеко продире. Низе и доље не подноси, с тога је и нема по тим местима.

4. Множење. Расплођавање и умножавање јела може бити из семена. Семе се купи онда кад зри и тада може одмах да се сеје или се може оставити до пролећа. Оно се може чувати у кесама (ако је извађеној или у шишаркама. Семе одмах посејано после брања у добро узораном зем-

љишту ниче одмах с пролећа; а у проле-

"ће сејано ниче после 4—6 педеља: “Семе

јелово никада се пе сеје осамљено, јер јела споро или неуредно напредује у отвореном месту, б тога је лобро сејати та између старих лрвета. Но овако посејано семе треба чекати врло дуго да израсте, с тога се оно ретко и сеје тако, већ се расађује изданцима или положаницама. Оба ова начина умножавања боља су од сејања семена, јер се пре до лораста дрвета, лође.

5. Корист и употреба. Јелово дрво даје нам доста добре користи. Дрво се упот-

_ребљава за горење и за грађење разних

справа, јер је доста лако, меко, жилаво и право се цепа. Сва дрва. четинара, позната су под именом чамовине. У чамовину дакле долази и јела. Из њене коре цури сам од себе сок, који се, док је течан, зове тершентин, а кад се течност ова згусне зове се смоља. Из ове стврднуте смоле. може се добити терпентинско уље и бела смола. Обоје добиће се опда, кад се смола са водом помешана препече (дестилише). Онда кроз лулу цури терпентинско уље, а бела смола остаје у казану. Ако се стврАнута смола дестилише без воде, онда се опет добије терпентинско уље, 4 оно што

је остадо у казану као џибра, шљакна,

вгура, јесте онај колофонијум, којим се натиру гудала од виолина, или, којим се посипљу врло глатка места да би ход био слободнији. Течење сока може се и вештачки изазвати, ако се само кора у ду жину до 1 метра засече и извади од прилике за 2—4 сантиметра широк кајиш, трака. На дну треба да је заошиљен изрез, да се не би вода увукла под кожу. – Ако се дрво заједно с кором дестилише (препиче) што бива у нарочитим местима, (справама) онда се добија течност звана дрвени оцат, а и катран. Катран даље дестилисан разлучава се у катранско уље и пакљину. Паклина се употребљава за. мазвање лађа. Од угљепа или сагореле смоле добија се гар (кињерус), који се меће у

· вике за обуће. Од дрвета се праве још и

виодине (ћеманета), жигице (за, њих се тро-