Učitelj

177

— Лењштине свагда знају који је сахат. — Лепа жена допада се очима; добра же-

на допада се срцу; — дакле: прва је накит, |

друга је благо.

— „Људи, које свака маденкост вређа,

и они, које ништа увредити не може, нису за друштво.

— Лукави себичњак ихитри политичар (дипломат) најсрдачније указују своју блатодарст ономе, од кога се уздају, да ће највише и имати.

— Листак )у3 листак, — шумица;

Алем уз млем, — круница. Цигља на цигљу, — палата; Речца на речцу, — завада. Класак до класка, — плодина; А часак за часком, — година. Кап по кап, — морача;

дрно до зрна, — погача

Укор на укор, — срамота; Дан по дан, — неста живота

— Лаж се човеку и сама намеће, а истина чека да је тражиш.

Лаж је гадан мост,

Свуд те пренесе --

Али натраг никад више,

Натраг не може се.

— Лењивац је сам себи на терету; силе му одричу услугу; плаши се од рада; задовољава, се да само уздише за знањем, јер њему су науке лепо цвеће, које он не сме да откине, нити да га мирише.

= Лудост и охолост (гордост) на. једном дрвету расту—или једног су дрвета плод.

— Лако је кога увредити, ал' је тешко увреду исправити.

— Лажову изгорела кућа ал му нико није хтео да верује. ~

— Ласкање квари карактер тако исто, као год што шећер квари желудац.

— Лудаци бибили много паметнији, кад не би мислили да су паметни.

— Лудаку не треба обесити звонце

Лако би људи до савршенства дошли, кад не би из једне погрешке излазећи у другу упадали.

— Лако ћеш ми мајци уговети:

Доцне легни, а рано устани,

УЧИТЕЉ

| неће

Двор помети и воде донесн, И очешљај своју русу косу. Кад те кара, ти јој н' одговарај. Лењпвац је брат расипачу. Лењивца уби е жеља, јер руке његове да раде.

— Лењост наводи тврд сан, и немарљива, луша гладоваће.

Љ.

<= Људи пакосни и неправелни, што не могу силом и снагом, то чине хитрином,

| лукавством и пакошћу.

— Људе не оцењују по речима но по лелима.

— Људи би имали много више срца, кад би имали мање стомака.

— Љубити човечанство, то је дужност свакога племенитог срца. |

-- Љут оцат (сирће) сам свој суд изгризе. — Људи су најстрожији осудиоци својих мана, кад их виде на другима.

— Љубвмо друг друга не речи и језиком нето делом и истином,

Мо

— Млади људи обично говоре шта, раде; старци шта су радили; а будале шта ће радити.

— Мудар се стиди својих погрешака, али се не стили погрешке своје поправити.

= Много је мучније управљати људима, који жедне за славом и удобношшћу, него онима који гладују без хлеба.

— Мање би трула било човеку, да је заиста добар, него што се упиње да се такав покаже; — а кад није залуду му мука.

— Милосрђе владара састоји се у правосуђу: а правосуђе влалдарака састоји се

: |" у милосрђу. Познаћеш га одмах само дај му новце. | 5 Рђу

— Мушко срце налази своје задовољство праштању увреда, а слабо у освети.

— Многим женама није ништа криво што их је змија преварила; јер им је она свој језик за то оставила.

ен