Učitelj

178

-- Манит се страдајући учин учећи се страда, а разуман у туђем се страдању уразумева.

— Молити се Богу и чинити зло, значи варати Бога и самог себе,

— Ма како да је небо мутно и облачно, иза тих облака опет сунце сија.

— Много је лакше од провалије кло-

нити се, него кад у њу паднеш, из ње изаћи.

— Много је лакше од болести сачувати се, него ли болесном излечити се.

— Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује.

— Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.

— Мудар човек не треба да има много разумну жену; много је две мудрости за, једну срећу у кући.

— Ми се јако варамо кад мислимо, да сви људи осећају, виде и мисле као ми,

— Морално се зло не лечи, већ се позлеђује кад хоће једно зло другим да искорени, као на пример: безбожност сујевјеријем, а самовољство деспотизмом.

— Много је срећнији онај, кога једно место (варош, село) почитује и уважава, него онај, чија слава грми по целом свету.

— Мудрост сјаје као сунце.

— Мудар човек лудорије не ће.

Јер мудрости тад леђа окреће.

Опет луда мудрост неће примит

Јер ће му се лудоријом чинит'

— Ма окрен'о свећу доле,

Пламен тежи у висину; —

Баци блато па високо,

Оно с' враћа у прашину.

— Многи је у ономе, што је мислио, да му је срећа, нашао своју несрећу, а други опет у ономе, што је мислио да ну је несрећа, нашао своју срећу.

— Мува не зна шта је паукова мрежа, док не падне у њу. Ал ти гледај да будеш паметнији од муве.

Многи би хтели јевтино срећу да купе. Тако је и баба мислила, кад је воштаницу цркви поклонила, говорећи: ја ћу Богу свећу, он ће мени срећу.

— Многи би људи срећнији били кад би се више својим но туђим пословима, бавили.

— Множина брка посао.

-— Мачка кад лови миша, онда не мауче. Чувај се и ти онда највећма непријатеља, кад се притаји — ућути.

— Многи веле: „Немам среће!“

Ал ни један да се сети, Па каткада и то рече, Да нема — памети,

— Магаре не уме да плива, док му вода До ушију не дође.

— Мачка, која ти се улагује, најпре ће да те огребе.

— Многа жале сиротињу, али мало их је који јој п помажу.

— Мало има људи без сујете и частољубља. Велики људи само су тим начином могли постати великима, што су сујету или частољубље своје обрнули предметима достојним. — Многи су при крају

Свој живот проклели, Јер имаше труда, Ал немаше цељи!

— Многи људи радије дају поклоне бо-

татима, него што чине милостиње сиротињи.

Н.

— Нек' ти буде душа бела. И образ ће бати с 'њоме. Румен стидак нек процвета. На, образу твоме — 3. 7. Ј.— Не сматрајте да су вам оно пријатељи, који вам све одобравају и хвале, што год речете или урадите.

— Неблагодарни људи врло вешто умеју Доказивати, да они и не имају зашто коме бити захвални.

— Нема горега човека над оним, који право уме говорити а криво чинити. Најманитији је онај, који би рад, да га људи поштују, а ради оно, чиме ће се онепоштенита. Над водом право дрво чини се криво;

ну уму неправедна човека и праведно чини се неправедним.