Učitelj

— Није ти онај најбољи пријатељ, који ти се највише улагује; чувај га се, хоће да те искуша.

— Невоље наше често. тражимо на даЛеко, а оно што би нас утешити могло стоји близо нас, а ми га превидимо. ;

— Најбољи лекова бивају шкодљиви кад се у невреме или преко мере употребе. Праву меру, ма у чему, ногодити тешко ЈЕ. али то је понајглавније.

— „Нећу ово млеко“, —

Мали маза рек'о, «Волим оно друго. — Јербо је далеко.“

— Не заповедај, док се и сам писи на учио покоравати. ·

— Не чини оно, што ти се чини најприЈатније, већ оно што је најбоље |

— Не пењи се високо, да не палнеш; али немој лећи ни на земљу, да те пе згазе.

— Нема лета без Ђурђева данка, Нема брата док не роде мајка. Не помаже сад што плачеш, Непослушно јете!

Је л вам мати говорила: „На прозор не смете! Други су је послушали, А ти ниси хтео;

Већ на прозор попео се И тамо си сед.

Оно дете није добро

Које матер једи, Столица је направљена Да се на њој седи.

А ти ниси хтео знати, Ал' стаће те скупо,

Док ти после види мати Да с' прозор полупо. Нема слађе вечере, до собом стечене.

— Не ору се долине без маторе волине. |

(Тако реку старци, кад их ко на какав тежак посао позовеј.

— Ништа не почињи у гњеву, јер је |

луда ко се у буру навезе.

— Несрећа те, брате, увек може снаћи

Све догод си жив, Ал' је много лакше сносити је, ако Сам јој ниси крив.

180.

|

— Нема таке будале, од кога не би могао што научити, само ако имаш бистре очи, па га добро, дуго и са свих страна посматраш.

— Не мисли мучно, па нећеш зло ни слутити , јер је свака така мисао слутња, а слутња је своја варалица, да човек није само ва миру.

— Неслога је црв највећи Што подгриза корен срећи, А слога је мелем прави Што хрђавство свако дави. — На зиду мачак Маснога брка,

На слами пето

И кока чепрка.

Пето се љути

Па мачку збора:

„Бежи одавде

Ми смо злотвори!

Јуче ми једно

Пиле (ти) удави, —

Ал' данас нећеш

Злотворе крвави!“ Костреши перје

И страшне се љути, Ал мачак озго

Глади брк — па ћути.

— Никад човек тако није срећан, а никад није ни тако несрећан, као што он сам од себи мисли. |

— Не можеш никад бити најпаметнији на свету; ади то ти је у власти, да будеш сваки дан све паметнији. Не можеш никад бити најбољи на свету; ади то ти је у власти, да будеш сваки дан све бољи.

— Нико није толико мален, да не може какво добро учинити, — или бар кога поучити и опоменути. |

— Научен бати, а не бити поштен, од тог човека није свету нит народу никакве користи.

— Научен бити, а. бити необлагорођеног срца и необлагорођене душе, то толико чини, колико и цар тиранин.

— Новац је сам по себи ништа, и само онда корисно средство, кад умеш да се паметно с' њиме растанеш.