Učitelj

— Неки страдају за злобу и неправду своју, а неки за незнање и будалаштину.

— Не чини оно што ће ти стид, кајање и непријатељство донети.

— Нада ако нема стрпљења, брзо ће да угине. |

— Не тражи среће онде, где је нема, у обмани и варљивој представи. — Митрополит Мтјајило. —

— Не стади се рећи што је право.

— Најбогатији је онај човек, коме је доста оно, што има, које с' правдом добија, а туђега не жели.

— Нашта, не помаже лепо знање и разум, кад је срце покварено и на зло окренуто.

— Непостојан човек употребљава своје пријатеље као хаљине. Нова мода, ново одело; нова срећа, нови пријатељи.

— Неситост и лакомство хиљаду зала на, људе навлаче, сеју свуда раздор и неслогу; завађају и раздељују сродну браћу и друге пријатеље.

— Највише похарчи болест. Ни један посао не доноси толико, колико онај, што га уложимо око свога здравља.

— Најбоље ради — и телом и душом — здрав човек.

— На блага дела, не на злости, Благослов прави слази.

— Неверан је вода друг.

— Никаква није сакровишту цена, Кад га у земљи чуваш сакривена.

— Не пропуштај напразно ни једнога часа, јер се живот из часова састоји.

— Не криви другога где ти само Бог помоћи може.

— Никада се није покајао, ко с' паметним који час проведе.

— Не ишти од судбине, да ти многим ружама обаспе стазу живота, да не би остало много трња, кад руже увену.

— Никоја вајда од трчања ако ниси на добром путу.

— Немој рећи, дуго ми је време,

Јербо часи брзо беже, Само лењој дангуби Време се отеже.

— Најгори точак у колима највећма,

шерипи.

— Навика — и добра и хрђава — расте са годинама.

— Ништа није опасније него мислити: ја и у злом друштву остајем добар.

— Не води туђу бригу, — осим ако си наумио да му помогнеш.

— Не дао ми Бог онолико зла, колико могу отрпети! — Рекао је Циганин, али је рекао мудро. Јер заиста човек може много да отрпа.

— Не прамај у душу своју семе неваљалства. Јер ни из земље нигде није никада друго што пикло, него оно што се просуло.

— Нико није произвео што лепо и веће,

"који није тежио, да пронзведе што лепше

и веће.

— Неразуман и високоуман хоће у свему да има право, и тако све луђи и гори постаје.

— „Наметкиња, кућна разметкиња.

Тешко земљи куда војска прође, И девојци која сама дође!

Прво јој је јутро прекорено:

Да си добра, неби сама дошла.“

— Ни сунце на небу без њега није. Ко може искати, да човечије дело буде без и најмањих мана.

— Најкориснија питања и одговори јесу они, које озбиљан човек сам себе пита и. сам себи одговара.

— Не дај ветру да ти ватру дува!

Не дај вуку да ти стадо чува!

— Не мора се прати

Злато и бисерје. Врана, што се већма пере, Све јој црње перје.

— Најбоља је смишљена.

— Не претерај никад ни у чему.

— Навика је с' почетка танка и мека као паучина. Попустиш ли јој, онда бива, као конац, па као врпца, па као уже, на последак као ланац, и онда је већ не можеш раскинути.

— Не завидети богатима, то је понос сиротиње.

— Не намећи се великим и богатим људима. Аво имате какве вредности, пустите нека они вас траже.

12'