Učitelj
~
рану излива и трује крв човечију иди животињску. Очи су на предњем делу главе, има их обично по 8.а и више. Обично су стављене ове очи у два реда, једноставне су и врло мале.
6) Ноге су такође на предњем делу и има их свега 8. Оне се не пружају као код Адругих животиња (зарезника) у страну. већ четири напред, а четири остраг. Оне су састављене из 7 чланова. На крајњим члановима налазе се две кичаце (као два нокта). По свима члановима има неке израсли као длаке.
6) Трбух. На стражњем делу тела налази се мекани део, налик на јајце. То је трбух. Он није ничим покривен, већ је гб (нема озго крила, а има неке израсли као длачице.) На задњем крају трбуха налазе се 6 малих жљездица, сисица, из којих излази лепљива течност из које (течн.) преде паук своје конце и плете мреже. Конце суче ногама дотичући сисице и извлачећи отуда ону лепљиву течност. Из свију сиса конце саставља у једно, течност се на ваздуху одмах осуши, стврдне и тако постаје цаучина. Разним укрштањем направи мреже, које стоје, косо, положено или усправно. Те мреже служе му за набавку, лов хране. Од тога сока прави и облоге за своја јаја.
4. Дисање, боја и ток крви, У трбуху пауковом налазе се кесице на које паук дише ваздух. Оне се зову плућне кесице, У кесицама овим налазе се неке плочице, листићи, поређани, наслагани, као листови у књиге. Ваздух додави кроз отворе на трбуху, којих има 2—8 и налазе се на доњој страни трбуха.
Паук има крв белу. За кружоње крви имају као срце које се находи са старане леђа.
5. Храна. Паук кућни, као и други хране се другим животињама, али никада не једу тврде делове, већ увек сишу течне делове. Но како немају никакво оружје за добављање хране, то су они толико вешти, да онде, где друге животиње пролазе (нарочито муве) снују своје мреже, у које се
207
животиња умота и пајк дође па је убије. Он убија својим отровним соком из уста. Животиња од тога сока цркне и он без страха сише сочне делове (крв). Његова је најчешћа храна муве, којима сише крв и др. сок, Много пути се сакрије ону угао своје мрежице или у своју нарочиту кућицу, па ако се заврзе, заплете у мрежицу која мува, онда сва мрежица уздркти и он по томе позна да се упецао лов, брже трчи к њему, издије на њ свој сок, Док се не отрује и онда га (лов) сише.
6. Множење. Кућни паук као ин остали, множе се јајима. Женка снесе врдо много јаја у нарочито направљену кесицу од оне депљиве материје што се преду мреже.
Те кесице женке чувају од других животиња. Чешће их носе са собом. Из јаја излегу се мали млади пауци, који остају и даље у кеси док пе одрасту и ојачају. да то време чешће мењају своју горњу кожацу, кошуљу. Кад лорасту, кожа прене и они изађу и растуре се по земљи као прави пауци.
7. Штета. Кад знамо да се пауци хране бубицама и мувама, онда би могли рећи да нису шкодљиви. И заиста у тим приликама су врло корисни, јер утамањују досадне муве. Мчоги паучином заустављају и крв. Но убод њихов а излив 01– ровног сока у рану животиње пили 40века ироизводи болове, с тога је врло опасан, а по томе и шкодљив. Осим свега, он по кућама прави паучине, што ружно изгледа у кући, с тога му се никако неда мира и нико га не воли.
9. Увршћивање. Пауци чине за себе једну доста велику класу животиња, с тога су ови одељени од др. животиња и долазе у свој ред : пауци. Деоба та лолази им од од кроја њиова тела.
Са кућним пауком врло је сродан крста. Зове се крсташ што на леђима има белих пега налик на крст. Његове мреже су округле и стоје |усправљено (вертикално), Ко зна коју загонетву, песму, причу о
пауку 2 | ј ја.