Učitelj

Матицу као старешину немају. Међу њима се налазе само мужјаци без жаоке и жепке са жаоком. Сви скупа раде у својој кући. Док једни оду те траже храну, дотле друга

крстаре по и око куће — гњезда — да не | дође који лопов и младе не украде или им |

вућу не обори. Чим осете опасност, јуначки јуришају и пецањем жаокама ударају непријатеља, који је толико слаб, да ударе онако мале животиње не може поднети. Јест, мало али опако!!

Гњезда своја — куће — праве у тупљинама дрвећа. Најрадије пак у шупљинама растова дрвета, а то ваљда с тога, што храстово дрво споро трули, и кад они једном почисте шупљину, нема шљам да им досађује. Буково дрво није за њих јер брзо трули и образује много ђубрета. Унутра у дрвету праве сатове, на Форму сатока пчелиних. Само сатови ови не стоје усправо већ положено (хоризонтално) тако да су рупе шестоугаоне окренуте доле. Око свију рупа налази се један омотач, разне дебљине » разног облика.

Омотач као и поједине ћелије — рупице — справљају они сами и то овако: Својим јаким вилицама кидају врло мале и танке дрвене цепљичице, мешају их са својом неком течношћу (пљувачком) и сипљу тако док се не направи каша. Од те каше они праве саће — ћелије — или омотаче. Сатови ти

_су сиви и личе на сиву хартију што се завијају ствари по дућанима. По неколико сатова праве један уз други, а често их утврђују и подупиру са дрвеним гранчицама. На дну омотача налази се рупа на коју улазе и излазе, а ту често и стражар стоји и мотри на непријатеља. Њиова гњезда опасно је кварити, јер ће се ражљутити и гровно напасти,

ЧЊиви обично 1 годину.

6. Множење. Женка с пролећа снесе у сваку ћелију по једно јаје. Из тога јајета изађе мала црвић боје беле и без икаквих других делова, осим што се познаје где ће му глава бити. тај првић зове се ларва. _Ларву хране док не одрасте и не испуни ћелију. За тим је озго залепе и она ту остане да се у лутку — нимфу — чауру,

претвори. Кал већ буде савршено дозрела онда горњи заклопац отвори и изађе као стршљен. Пред јесен обично многи угину, јер немају хране, пошто у ћелији не збирају мед као пчеле. Оно мало меда што се у по неком гњезду нађе мало је за. сву породицу. да то њих и нема много.

7. Штета. Њивотињица ова чини нам доста штете а мало користи. Штета је што збира — отима — мед са цвећа што би га челе с коришћу узабрале; што нагриза кору разног дрвећа, те се она ошугају и течност оде у ништа; а најгоре је што ујелом својим причињава грдне боловепаи смрт. Дешавало се да су људи умирали од уједа неколико стршљенова. Отршљен је још в стога штетан, што оће кад се научи, ла цападне и на кошнице и тамо да се бори

«с пчелама и да им отима мед. Тада га треба

вребати и убити.

8. Увршћивање. Тело у стршљена подељено је, зарезано у неколико делова, за то он и спада у групу животиња зарезника (инсеката, научни израз), а у ред танкокрилаца — лилокрилаца — јер се ова група, жив. дели у друге одлике, пошто све животиње ове нису једнаке.

Пропитивање треба да долази негде негде и у предавању, јер има. ствари што и деца знају, па на што причати. Ово је само материјал, а разуме се готово и предавање. Још

"треба показати стршљеново гњездо деци у

„доологији“ г. Пецићевој стр. 209.

1 СОМ

Ту. ЉУБИЧИЦА (ЦВЕЋЕ.)

Посматрање. (Љубичице има, готово, свуда доста, за то може имати свако дете по један струк пред собом.)

— Како се зове овај део што је бло у земљи (показати корен.) Покажите сви. које је корен! — Како се зове овај део после корена 2 (Стабло.) Покажите сви, које је стабло! А како се зове овај део, љубичице, што излази из стабла > Шта има на,