Učitelj
59
— Да се једна земља, као наша, начини слободном — одговори судија — потребно је да закон свима нама осигура сва права, ла се закон подједнако врши како према, богатом тако и према сиромаху, како према силном, тако и према слабом, немоћном.
То је једина једнакост коју закон може дати. Али природне неједнакости не стоје у његовој моћи. Нема законске установе која може учинити да се изгладе разлике које постоје међ људима у погледу Физичке силе, умне способности, радиности и 60гаства. Ако би се и могло наћи какво срество да се избришу све ове разлике, природа би у брдо одржала победу и дала би првенство онима, који су слособнији.
„Душевне моћи и богаства сваког лица могу бити занемарена само под тиранином, који је способан да узнемирава све оне који су ради да се сами брину о своме положају, т ј. огромну већиву људи. Поштовање личности људске и његових умних особина јесте оно што гради закон светим и доброчиним, оно, што се зове истинско врело његових моралних снага.
„Учили су вас да љубав према Отаџбини улива у вас дужност да се. жртвујете у одбрану њену; но исто тако, поштовање, које ви укажете према закону, изродиће с ваше стране дела, која ће се саглашавати са овим осећањем. Ваше владање треба да се оснива на обвези да се потчињавате правилима, која је закон поставио ради достигнућа највеће среће свију људи. То је обележје које бисте ви имали да вршите кроз цео ваш живот: свако право има за собом извесну дужност, а то је та вечита равнотежа између доброчинства и дужности која опредељава и омеђава ваш лични и општи рад. Сећајте се увек да је право без дужности повластица, а дужност без права — потчињеност, ропство.
«Ја немам потребе да напоменем како закон има власти над свима делима грађанским; закон се не ограничава само на то да изриче пресуде, да уклања сукобе дичних интереса, већ је он заштитник свију врста наше радиности. Уговор друштвени, који избраницима народним даје потребну
власт ради сигурности оне службе коју врши земаљска влада, освештан је уставом. Овај друштвени (политички) закон одређује рекрутовање, круг скупштинске власти, круг извршне власти и правац управе (владавине). Никакав човек, па ма какве услуге да је учинио и ма какав био положај који му је народ поверио, нема права да се према уставу друкчије осећа.
„Господине учитељу, рече судија, молим вас да ми опростите што задржавам ваше младиће; ја сам се решио да одговарам на њихова питања, да им дајем лекцијен да тиме заузмем ваше место. Ја се надам да ћете ми опростити зарад интереса, који су они пробудили у мени и зарад прирддног осећања да се сваки користи у границама његове умне способности.
— Господине судија, одговори учитељ, ја вам само могу благодарити на вашим добрим саветима; важност, коју ви имате услед вашег карактера и ваше службе, даје вам могућности да боље но ма који други поучавате шта, је то суштина и поштовање закона, И ја се овде могу само поносити потпорама које ми ви указујете.
За то време ученици се искупише око стола на коме је био лов; они су јако уживали у свима врстама дивљачи, које је доктор Жоли уређивао пред њиховим очима. Стари лекар именоваше редом све животиње, причајући о њиховим ћудима, њихо-· вом облику и њиховој конструкцији; за тим је прешао на описивање њихових оррана и на радње ових. У овом причању помагао се књигом, коју беше донео из вароши. Његов велики анатомски албум побуђивао је јак интерес у ученика; тај албум приморавао је све да се гурају како би могли видети оно што је Г. Жоли показивао прстом по цртежу. Изванредно стрпљење Г. доктора беше добро дошло; он је морао да. објашњава органе дисања, крвоток, облик плућа, срце, артерије, вене и нерве; он није хтео да обраћа пажњу на сваку ситницу, јер није био рад да задовољава нестално љубопитетво, које је прелазило час на једну час на другу ствар.