Učitelj

150

образовале и утврдиле извесне нормо јасности појимања за време учења. Учење у основној школи мора почети, као што смо већ видели, са прочишћавањем и расветљавањем оних појмова, које деца већ доносе из родитељске куће. За то је потребно пре свега сазнати те појмове, т.ј. умети испитати код деце или нагнати их да исказују своје појмове јасно и разговетно. Ови појмови, које су деца добила у родитељској вући, могу се тицати само извесних стварних предмета, извесних радњи, једном речју, онога што су деца видела, чула и сама радила. По томе појашњење, пречишћање и усађивање стечених појмова код децце врши се у тову почетне наставе; тако мало по мало прибрати саме предмете и радње, који су изазвали ове појмове, показујући и свестрано, просто и очигледно објашњавајући их деци. Овај природни метод са егзактним наукама и јесте права очигледна настава. Таким начином не само да се збркани, површним п већим делом лажни и замотани глупим предрасудама и сујеверицама појмови дечији пречишћају, појашњују и постају њиова својина, него заједно с овим сама деца на скоро почињу осећати јасну, светлу промену у свом појимању: школа пак ако им се још од почетка покаже, учини мила, она ће доцније с радошћу тежити к њој: За овим долази саошштавање нових појмова, уводећи потпуно у круг дечијег појимања оне од околних предмета, радњи и одношаја к породици и суседима, који још са свим нису привукли пажњу дечију. Најсиромашнија, околна природа може довољно дати хране духовним силама човека, побудити и подржавати њиову делателност

к развићу, ако само она сем спољашњости и спољних облика својих којима производи на њега упечатке, има у својој околини и искуснијег човека, који ће својим сакривеним силама у својој унутрашњости, проширити његову умну долателност у сазнавању узрока и последица код појединих појава.

Знајући да већина, готово ева деца, која уче основну школу, по свршетку не иду у друге школе, него одма прелаве на практичан рад у оној земљи где су се родила и одрасла — мора да буде прва и најглавнија задаћа основне школе, да упозна децу што је могуће основније и опширније с местом становања, с њиовом отаџбином, како би све што се у њој збива, живи, постоји, било деци јасно и појмљиво. Предмети, које смо ми споменули као основне у народној школи, не морају се предавати као засебне науке. Не, о наукама ни помена не може бити у основној школи. (0 почетка ваља прикупљати сав материјал за обучавање из природе, која их окружава, из одношаја деце к родите-

_ љима, међу собом, к суседима, у опште

из самог живота дечијег. Наравно да ће ово почетним наставницима основне школе бити веома тешко. Претпоставимо, да се је човек збиљски, свесно и с љубављу спремао за ово скромно високо звање, да је он већ усвојио себи неки извесни начин предавања заједнички, општи, за све основне школе, питање је: да ли ће баш свуда по свима школама бити подједнаки, једнолики ток и правац рада његовог, па ма у ком месту био он наставник“ Заиста не. Материјал за предавење мора бити у свакоме месту више или мање различит, саобразан са условима живота мештана,

ата а не оваа а

а