Učitelj

само искрен, свестан и користан рад чува домовину и све што је у њој.

Јуна 1886 Тод. Београд

Нека нам је срећно и многобројно виђење !

Чланови Главног Одбора:

Пет. М. Никетић, Н. Р. Поповић, Ник. Стојановић, Д. Ј. Путниковић, К. Џетровић, М. П. Антоновић, Фил, Р. Видаковић, Стеван Зарић, Драг. М. Топлица.

« Ф

ДУХОВНА ЗАЈЕДНИЦА

Биљке може бити осећају виму и врућину, глад и жеђ, пријатно и непријатно, опет

Камен нема свести. и ако

немају свести, да то знају. У животиња.

се већ јавља свест. И дов је у нижих животиња она тек у зачетку, скоро никака , дотле се она у круне животињскога царства, у човека, јавља у свој својој светлости и јачини. Па иу људа, у разних рдеа, у разноме добу живота, на равном ступњу развића, она се јавља различито. Докле се у детета и дивљака не разликује ни мало од животињске, она се у образованога Јевропљанина, јавља у највећој силини и приближује чистоме духу, оној апстрактној пдеји што је свет зове Богом.

Са свешћу у опште идв и свест о онима који су једнаки с нама идружба с њима. Камен не зна за своје другове. Биљке једне Феле и ако се размложавају и расту често у близини, заједно, опет не разабирају једна за другу, нити се траже међу собом. У животиња већ има примера о дружби. Челе и мрави су у томе најсветлији примери, који могу послужити за углед и неким расама људским. И психологија животињска је доказала , да је свест, интелигенција и морална страна много разви-

јенија у животиња што живе у друштву, у заједници, у слобраћају са равнима, себи, но у оних, које живе одвојено, 5 свака за себе. А морал! само у друштву и може да се развије. Однесите човека у шуму, у пустињу, он нити ће бити моралан ни неморалан. Морала ту нема. Морал је само у друштву, у одношајима једнога према другоме.

Дивљаци средње Африке и острва Великога Океана проводе потпуно свамачки живот. Нико ту ни за кога нити зна нити разабира. Чим дете узмогне да живи самостално од мајке, оно се одвоји од ње да проводи самачки живот као и младунци других животиња. Ако неколицина њих, породица једна, има заједнички стан, или се скупљају у чопоре, то је већ започетак цивили-

_ вадије. И одиста има пуно дивљачких

племена, у којих је развијен породички живот и чланови једне породице живе заједно. Али ту опет живи свака њућа за. себе. Свака породица је тако издвојена од осталих, да с осталима може живети у највећем непријатељству. Ту свака разабира за другу само у толико, у колико јој је потребно да се брани од ње. То је још јачи започетак дру-

штвенога живота, Неједнакост у снази 11“