Učitelj

165

по колико је снаге и трошка уложено у поједине градове, само да би се слободније и базбедније живело и радило унутра. То је најјачи доказ да је одбрана с поља најстарија и, ако хоћете, за слободно унутарње развиће најнужнија. Сад долави унутарње развиће. Управа је најстарија , а правда је начело на коме постоје друштва, начело, које измирује све противности, воље, ћуди и страсти појединаца, средина, на којој се сви састају и сви је признају. Свако друштво, у почетку „свога консолидовања, уређивања. за себе, прво уреди ове установе, ова два органа свога унутарњега живота: управу и судове. А из тога се види и важност њина. Сасвим умесно вели наш народ: „Правда држи земљу и градове.“ Јурење наше омладине на Вел. школи у правни факултет више него и у један други значи, да правда у нас још није задовољена и осигурана, да се ми још налазимо у почетку друштвенога консолидовања. Кад ове три основице одговарају своме позиву у друштву, онда се све остале гране друштвенога живота развијају и саме по себи, поступно и сигурно, докле се не развију толико да постану виђеније и главније чињенице од ових, а ове три остану само за случаје: за случај нереда, за случај неправде, за случај рата.

На томе ступњу је већ народни живот јако разгранат. Саобраћај је између појединаца већи, одношаји разноврснији и сложенији. Интересовање за људе, за поједине личности и гомилице њине, постане мање, а интересовање за ове одношаје и послове већи. И што се даље

иде у овоме развићу друштвеноме, све

спореднији постају појединци, поједине личности, а све важнији и претежнији послови и сама одношаји између њих.

Кад је први пут затребао војник, затребало је одмах и да се научи за свој посао. Кад се први пут појавила потреба за управника и судију, осетило се да они ваља више да знају. од других. Кад се први пут појавила потреба, за јавне грађевине, за поједине занате и вештине, за поједине друге послове друштвене, појавила се и по треба да се и они људи, који ће да их врше, спреме ва тај посао, Ето одма потребе школе. Ето одма потребе још једне нове врсте људа радника на друштвеним пословима, ето учитеља, у најширем смислу. Шта је школи посао ' Да спрема за све најразноврсније послове и гране народнога живота. А из овога опет излази млогостручан задатак оних чланова, друштвених, који се предају овој грани друштвених послова. Они, који хоће да спремају некога за нешто, морају и сами знати и бити то. А отуда излази, да ни један задатак други није тежи од задатка школиног ф учитељевог. Од особина расинских, народних, од географскога положаја и од шкбла његових фактички зависи цела срећа и благостање једнога друштва, народа. То су чињенице, које му граде сву срећу или несрећу. И онај који хоће да ради на срећи народној, мора их имати све три у виду.

Да сумирамо све.

Од првога појава органскога живота и свести па све даље духовна заједница 4, је јачала. Где је мање свести уопште, мање је ње и о равнима себи; где је виша свести уопште, ње је више пи о онима који су с нама једнаки и друк-