Učitelj

40.000 ученика, и то: 85.000 гимназиста и 5000 реалаца. У течају школске године оставило је школу око 8300, а на крају школске године-положило матуру и отишло на даље науке око две хиљаде и неколико, и то: гимназиста око 1800 а реалаца 200. На оволико школа и ученика било је 2256 наставника, и то: 1318 професора, 350 вероучитеља, 286 суплената, 130 помоћника и 172 за необавезне предмете. Издатак је био 7,950.000 динара. Просечно, на једну

186

школу долази око 18 наставника, 225 уче-

ника и 44.660 динара. |

За спремање наставника средњих школа, Маџари имају на два универзитета — два педагошка семинара. Један је у Пешти. а други у Клаузенбургу. У оном у Пешти било је 21 професор и 48 слушалаца; у оном у Клаузенбургу 15 професора и 84 слушаоца. Издаци првог износили су на 80.000, а другог на 30.000 динара.

Завода богословских било је 51 са 2000 слушалаца и преко 800 наставника.

За изучавање правничке струке имају 18 академија или лицеја, са 760 слушалаца, и 135 професора. Издаци су износили на, 48.000 динара. у

Најпосле долазе два универзитета: универзитет у Пешти и универзитет Франца

Јосифа у Клаузенбургу. У првом има 170 професора. и преко 3000 слушалаца; у дру“ гом 60 професора и преко 400 слушалаца. Трошкови првога. износе 1,667.000, а другога 526.000 дин. И, политехника у Пешти са 40 професора и око 600 ђака. Трошкови око ње износе преко 200.000 дин.

Сем овога Маџарска има: два института за глуво неме, један државни (у Вајцену) и један јеврејски (у Пешти); један за, слепе; 58 завода за сирочиће с наочад (са 2000 деце, пола мушких пола женских); један завод за блесаве (у Пешти); школу за глумце, школу за музику: школу за сликарство; школу за цртање и спрему наставника за ову струку; школу (се мувејем) за свакојаке мајсторије итд. Курс за бабичлук отваран је на 6 места, и то махом поред универзитета. Било их је 9. Сваки је трајао 5 месеци, а пријавило се 951 женскиња за то.

То су све школе, сва места у којима омладина, ове блиске нам краљевине прима своју умну рану.

Занимљиво је сад да разгледамо како стоји она према појединим вероисповедима и колико је која народност заступљена, у њима.

БИЛО ЗА. ишло У | . (од 1000 за школу

НЕ ШКОЛУ школу | НИЈЕ ВИМО ашло у школу Римокатоличке . 1,088.508 928:958 164:550 848.7 Правосл. католичке 238.834 185.184 108.186 567.0 Православ. источне 287.014. 192.545 | 94.469 670. Прстестантске , 321.255 25270 68.554 796.6 Јеванђелске . 188.548 165.482 | 23.066 8776 у ншјаске | 9.575 7.248 2.827 757.0 Мојсејевске 109.308 79.754 | 29.549 1202

Из овога се види, да на првом месту | НЕ Римокамолици. са 848 од 1000 стоје јеванђелисте, а на последњем пра- Ш. Протестанти (06. вославни католици. Поједине вероиспове- ДУ Удијати « (“о Тог. а. > сти дакле у школовању своје деце у Ма- У. Мојсвјевци „ --„ 729.» џарској иду овим редом: УТ. Шрав. источни. , 670. ,„ », 1. Јеванђелисте . са 877 од 1000 УП. Прав. католици , 567 , »љ