Učitelj

181

па да и међу својим друговима проагитујемо, како би овај скуш што је могуће боље посећен био. „ћенскиње, које се до сад оваквих састанака прилично

либило, требало би такође да овога. пута покаже већу заузетост за ствар, које је и оно носилац, ни мало мањи од својих другова мушкиња. Ј..Г.

НИЈЕ ПОГОЂЕН ПРАВИ УЗРОН

У 52. броју „Шабачког Гласника“ изашао је чланак под насловом: „О потреби издвајања женске деце од мушке“ — у коме се говори о томе: како не треба мушка и женска деца заједно да се школују, јер се кваре. Прави узрок за раздвајање у томе чланку није погођен, и кад би он једини за основ тога | раздвајања био, онда не би на част школи и наставницима служило, пошто би сваки грађанин имао права да запита: За што су нам онда те школе и наставници“ Овде се, држим, треба прво промислити и запитати: Има ли, или треба ли бар у опште да има и постоји каква разлика у образовању мушке и женске деце“ Па ако на то добијемо одговор да има и да постоји, онда да видимо и нађемо у чему се та разлика, састоји , и на основу тога то питање и да решавамо. Кад сам о томе пре неколико година писао, и од мнотих наставника у томе мишљење њихно тражио, добио вам у главном овакав одговор: да мушку од женске деце не треба одвајати и то из ова два узрока: прво, што су се и до сада заједно мушка и женска деца у гимназији школовала, па нек тако и од сада остане, друго, ва то, што то питање спада у број оних тежих питања, која се теб на основу физиологије и психологије решавају. Такви су одговори као што се види прикривање и забашуривање

саме ствари, и они не вреде. Раздвајање мушке и женске деце у самој ствари мора и треба да се у школи изведе, чим се даде могућност да се то оствари, и онда ће тек у самој ствари сваки видети и уверити се да то треба. Но како ће још доста воде Савом протећи док се то оствари, то ћу ја овде у неволико поменути чланак допунити, изневши у неколико разлику која постоји измеђ образовања мушке и женске деце, и због којих се она не могу заједно школавати,

Истина је, да би то питање требало најпре решити на основу психологије и физиологије; но како и оне саме престављају још и данас њиву, која није добро обрађена; и како ја сам по мојој спреми нисам тај, који би на основу њихном могао што говорити; То и остављам на страну све оно што се на њих односи; па ћу се ограничити само на неколико практичких опита, које сам ја за време мога многогодишњег наставничког рада у томе придобио, имајући посла са децом оба пола. Знамо, дан од мушких и од женских личности има, које су тако рећи рођене за наставничко знање. Од њих су једни више способни зл образовање мушке, а други опет за образовање женске деце. Из овога се већ у неколико може приметити, да је мушкој деци нужно једно, а женској деци при настави потребно