Učitelj

2). Привезујући дечији ум за готов текст у књизи, не дозвољавајући им да сами изводе опште појмове, поређењем посматраних факата — ми тиме убијамо дечију саморадњу, заглупљујемо своје ђаке, место да им помогнемо да се природним путем развију умно.

8). Гонећи децу, да науче на памет гомилу готових, већ израђених апстрактних појмова до којих да се дође природним путем, — посматрањем и поређењем посматраног –- треба много више времена, ми само претоварујемо памћење дечије, те и тиме само стављамо препреке природноме развитку њиховог ума.

4). Научив се из малена, да све истине

дознају не сопственим посматрањем и раз- |

мишљањем, већ из књиге, у којој је готов текст, да се — одмах у почетку свога развића — навикавају да више верују артији и ауторитетима, но своме сопственом мозгу. (И то је узрок, те је тако мало збиља мислилаца, а тако много празно-. словних шарлатана).

5). Учебници, са израђеним текстом, највећа су сметња самосталном раду способнога учитеља, непосредном саобраћају између њега и ђака његових; међутим тај усмени и непосредни саобраћај неопходно је потребан, јер деца и не разумевају лако књиге, пошто је у њима језик школе и науке, а не народнога живота.

6). Учитељ треба да удешава наставу према локалним оваквим или онаквим приликама (Н. пр. односно земљописа , матерњег језика, јестаственице), али учебник, са, израђеним текстом, који је једнак за све крајеве једне земље, не допушта да учитељ тако ради. ·

7). Кад се из књиге учи, а не посматрањем и поређењем аката, онда се деца, ни најмање не интересују затакву наставу — постаје им досадна; место да заволе, они омрзну школу. И с тога је наставник приморан, да их батином и др срествима принуђава на учење. |

8). Разним болестима, којих доста има код ђака, као што су кратковидост, грба-

вост кичме, бледило, сувишна раздраженост нервне системе, и др. — најважнаји

"је узрок сувишно седење уз књигу, у школи

и ван ове.

9). Услед тога, што неко дете нема ењиге, или је заборави, или подере — бивају ситне дисциплинарне неприлике, којих нема онде, где књига није потребна. |

10). Радећи без књиге, увек се у резултату више постигне, но кад се с књигом ради. —

Пошто смо изнели разлоге против употребе, да изнесемо сад разлоге који веле, да у основ. школи треба употребљавати књиге као учебнике. Од тих разлога ови су важнији:

|). Више се материјала може да пређе, кад деца имају књигу у руци.

2). Помоћу књиге дете надокнади оно, што је пренебрегло у случају изостанка од школе.

8). Децу, ради њиховог доцнијег самообразовања , треба још из малена навикнути на употребу књига.

4). Да би било могућности, да се из основне школе избаце учебници и да настава буде слободна, потпуно очигледна, по природноме методу — за то је претходно потребно, да већина учитељства буде онаква, каква је данас само једна малена, мањина.

5). Исто се тако не могу избацити из школе учебници, и не може се у практици усвојити слободна настава, све донде, док свака основна школа — у сваком селу не буде имала свију потребних срестава за очигледну наставу из јестаственице, земљописа, геометрије и др. реалних предмета; и онде, где вема тих срестава, нема ни могућности за слободну наставу — ту мора, да постоји настава из Бњиге, —

Сви ови разлози, кад се озбиљније о њима промисли, или немају вредности, или им је важност релативна — вреде само за извесне прилике — а никако није суштинска. И тако, кад се са сваке стране претресу и једни и други разлози, на послетку се мора доћи до оваког закључка;