Učitelj

али ће само увидети да то није добро и да ту има опасности, па ће се чувати и клонити. Још- ако га на силу узмемо и понесемо 6 пећи, претећи му да ћемо га изгорети, оно ће се дерати на сва уста и увек ће гледати да нам побегне испред очију. — Узмимо сад да смо ради да нам јогунасти васпитаник ради оно што је добро. Ако му кажемо: дбд то учини —- оно неће за инат. Шта да радимо, — Ваља му вешто забрањивати да то не чини, а при том га остављати само како би оно радило противно. Кад дете учини оно што смо му забранили, увидиће да ту

нема никакве опасности, па ће и даље

кришом радити. А радећи кришом брзо се навикава, "јер сва тајна дела веома су јаког уплива и брзо срашћују с човеком. Ово негативно васпитање не може се у опште употребљавати, већ само у извесним приликама , онда кад не прети брза и јака опасност. Но свакојако оно је корисно и о њему треба водити рачуна.

Исто је тако и у погледу љубопитства , изузимајући оне појаве што саблажњавају и што не производе неџосредно штетне последице. Љубопитство у окоме погледу тешко је искорењавати, јер нема онога што би уверило дете о опасности.

П Контрасти у природи. Колико се пута дешава да нас величанствене појаве занесу тако, да нас чисто избаце из нас самих! Ум стане, срце се ућути, очи се укоче — све се, "тако рећи, паралише. У том моменту ми ништа не знамо. ити је то сан, нити је то јава, јер иу једној иу дру-

све одмах ехвата,

гој прилици постоји нека активност, неко кретање, које ми осећамо. Тек после дужег времена, кад се опоменемо, ове појаве почињу да дејствују. Тада опажамо да су оне у нама, у нашој души у нашем срцу; тада опажамо осећања која се у нама буде.

Ното није тако само са величанственим појавама, већ то бива врло често са свима јачим појавама, па ма какав варактер оне имале. Дође ко па нас изванредно нападне, а ми ућутимо као да се то не тиче нас. Наши пријатељи чуде се томе, па нас питају како смо могли отрпети. И ми се сами чудимо, знајући како планемо за много ситнију ствар. Тек доцније, кад се опоменемо напада, планемо п тражимо прилике да се осветимо. Врло често бивају и овакви примери. Увреди нас неко, п ми оћутимо, али не за то што смо то хтели, већ с тога, што смо били изгубљени. Доцније пак, кад се опоменемо увреде, у нами се пробуде осећања, срце нам

задркти, и ми тражимо начина да се

_осветимо и то ничим мањим до убиј-

ством.

Откуда долазе ове појаве Који су узроци томе # — Да уђемо у испитивање!

Познато је да сви људи нису подједнако пријемљиви, да-немају подједнако брзу моћ расуђивања и да нису подједнаког темперамента. Узмимо два ч0века и рецимо да оба посматрају једну исту ствар. Често се дешава да први и да се други удаљава слежући раменима, хотећи тим да каже да није ствар разумео. Тек доцније, кад се опомене свега онога што је посматрао, њему постане ова ствар јасна, објашњена. Ова два човека нити имају подједнако пријемљиву моћ, нити