Učitelj

слим још и то, да се неће наћи данас ни један од наставника, који ће рећи да му није потребна љубав између њетх и његових ђака, нек се сети само шта "вели она народна пословица „тежи хатар нег сила“, па ћето признати.

Признато је да постоји код људи велика радозналост, а код деце јоши више. Из те радозналости ђаци хоће више пута за по нешто да питају свог учитеља. Па треба ли то забранити ђацима% Никако. Него им још баш на-

рочито треба кавати да питају слободно.

све, што год им је у предавању, у чиању, и у опште у науци, непознато, да им наставник објасни. Само, разуме се, треба им казати ако им је што неразумљиво да питају одмах онда, а могу и доцније, али само по свршетку ма ког предавања , између часова или на по дне, а никако не дозволити да се пита нешто у сред предавања, што никакве везе нема с тим, н. пр. у предавању земљописа, питати нешто из јестаствественице. Осим овога, треба им казати још и ово, да питају само оно што ће им бити објашњење нечега, што им је предавано а никако којекакве доконице. У осталом код ђака, где се обраћа довољна пажња на васпитање, неће тога ни бити. При овакој слободи питања, биће питања, која нису за њих. У таким случајевима, треба објашњавати само она питања, чије објашњење могу она појмити, схватити. За таква питања, треба им одговорити да нису још ва њих за то што не могу да их разуму, и да ће им се објаснити кад буду већи и у већим разредима. При таквим одговорима треба бити штедљив, не бити баш галант, па на свако шитање одговорити : није то за тебе; јер ако се

често буде тако одговарало, онда ће ђаци одмах увидети, да њихов учитељ не зна да им одговара (да објашњења) на постављена му питања. Ако ли заиста учитељ не буде знао да одговори, а види да треба да ам одговори, ако је шштање умесно, он треба да каже, да ће им то доцније објаснити.

Много је потребно да ђаци немају овако убеђење о свом учитељу, јер је љукторитет учитељев пред ђацима од огромне важности у сваком погледу. Велика је срамота за учитеља кад га његови ђаци уплаткају питањем, па само црвени пи шепртљи пред њима. Учитељ, који није сигуран да ће моћи дати одговора на свако дато му питање, много је боље да им забрани запиткививање, шего да се пред ђацима понижава. На жалост пи данас има људи, "и то још од најмеродавнијих, који веле да учитељима но треба више знања, него само што му треба за ђаке по програму ; т.ј. да ђак у ТУ разреду зна колико и учитељ. Они то тако говоре за то, што не признају ону велику важност учитељевог аукторитета. Леп појам о доброти и важности учитеља !! Ти људи, што веле тако, нека добро упамте све ово што рекох о томе, па нека о том више мисле, и нека чују каква се пштања могу задати од ђака, и нека поразмисле мало јесу ли питања, умесна , треба ли на њих одговарати, како да се одговори итд. 4 то свеи дало ми је повода да напишем ово.

Ево неколико таквих питања, и мојих одговара на њих, па нек се види шта ђаци знају да питају.

Кад сам предавао о Ноју и потоцу, један ме је ђак (из ТУ раз). штао: „Како ли, госи., није појео курјак или