Učitelj
264
ж). Да би Учебници користили деци ваља их писати врло ошнирно и дечијим језиком; били би велики и за ученике незгодни.
8). Учебнике да сами ученици спремају, да би утврдили задобивено знање путем посматрања и искуства, пошто испишу оно о чему су поематрали.
и). Учењем из Учебника убија се мишљење и самосталност у раду као и саморадња и здравље у ученика.
ј). Учебницима, се везује дух дечији.
ОУН
К). Учебнике да замени жива реч и ствар,
5 јер се само тако долази до сазнавања света.
у Београду 25 Јула 1886 год.
Председник За деловођу,
Е. Петровић,
Га. Одбора учит. удружења, Петар М. Никелић,
Чланови ;
Н. Р. Поповић, Никола Стојановић, Д. Ј.
Путниковић, КЊ. Петровић, Филип Р. Ви-
даковић, Благоје Т. Недић, Стеван Зарић, Марко Т. Антоновић.
0 УЧЕБНИЦИМА "008 ФАСАДИ. јовор М. М. ЛРОТИЋА
'Услед чега је овор.... Услед тога. што деца нису обогаћена оним неоцењеним благом писмена човека — литерарним језиком, који никада, ма колико се трудили, не може бити идентичан са живим говором; а нарочито је он стран још ненавикнутој деци, која никако не могу у почетку да, појме да се нека ствар може исказати на разне начине, а у суштини да остане једна, и иста. Ово ће, као што рекох, бити са, сваком књигом, па ма како она занимљиво бида написана, у којој ће се наћи и по мало алегорије»! Заиста се у томе невежбан ђак не може ни маћи. А сме ли то да будег На што су нам онда школе» Не.
Још од основне школе мора се почети, да _ се ђак поступно вежба у читању и разумевању разних облика литерарног језика, тим пре, што маса нашега народа пролази само кроз основ. школе, па је то не само нужно, него и неоптодно; јер јој је то
само ту и могуће постићи, док је под |
упутством учитељевим, а доцније то је врло тешко или баш и немогуће. Ово је јасно за свакога, који је виђао људе неишчитаве, да читају мало потеже написану књигу. До душе ја не поричем важност, и то врло велику, и онога писања у „некаквим причама, занимљиво и интересантно“, ади то треба разумети кад и у ком случају писања то употребити. А то ево
где. У почетничким нешколским књигама, где ће читалац бити остављен на своје сопствено, самостално читање и разумевање. Јер школска и нешколска литература, то су две ствари, које треба добро разликовати, нарочито у дечијој књижевн. У првој, при писању, ваља имати у виду, да ће разумевање и читање дотичне ствари ићи под руководством и објашњењем учитељевим; с тога ту треба узимати по иотребњ, поступно, разне литерарне облике исказивања мисли. У другој пак, то ће бити остављено слободно и самосталном разумевању читаоца, с тога се ту треба служити и опет по потреби, поступно, извесном лакошћу и занимљивошћу у излалагању некога предмета....
Навођење од неких противника учебника, да ту празнину могу попунити некаке „читанке“ тако је наивно и неосновано на разумевању ствари, да се човек мора, дивити. Да читанка, у којој су тек само одломци појединих предмета, замени учебни предмет, нарочито подешен за дану потребу то ми изгледа као кад би здраву хаљину крпили појединим дроњцима, па ма те чи-
танке биле и сви „Голубови“, „Невени“, |
„Орпчићи», „Родољуби“ и т.д. Не велим да и то не треба употребљавати. Не. Само они не могу истиснути учебнике, јер су њиове задаће различите. Листовима и оста-
је ме