Učitelj

265 |

лим нешколским књигама је круг васпитног и научног рада више мање неограничен простором, временом и градивом, док то код учебника све мора да буде. Кол њих мора са највећом прорачунљивошћу да буде унесено градиво, одређена, поступност, ход, време и простор. Они имају за задаћу да служе као потсетилица учитељева говора, који такође са највећом прорачунљивошћу мора бити ограничен одређеним градивом, поступношћу, ходом, временом и простором. Они даље служе ученицима као олакшавајуће средство за памћење. Они на послетку имају за поглавиту задаћу, да поступно уводе ученике у неисцрпно блато људског духовног живота — у ЕњИжевност..... 7

Ја све довде што сам говорио, говорио сам само о изнетом питању у начелу, товорио сам о томе, да ли је имало смисла, дати му толике почасти, да се кроз 2 учит. скупштине протеже, укратко, да ли је и имало смисла истављати га на дневни ред. И надам се да сам доказао, да је то једно од најзалуднијих питања, која су могла, да — тако да речем — узурпирају драгоцено време скупшт рада.

Да бих ово још боље доказао, молим вас, господо, да ми дозволите, да укратко разгледам оне понајважније аргументе противника, учебника које они наводе.

(СВРШИЋЕ СЕ).

олово ПРЕДАВАЊЕ ИЗ АГРИХУЛТУРЕ)

им

Очигледни предмети: стабљика осушенога грашка и свећа.

Учитељ. — Драга децо, рад сам да вас упознам у неколиво са земљорадњом, Т.., да вас упознам са стварима које су најнужније, па да би се могла земља добро обрађивати и да би могла што више и у што бољим екопомеким приликама производити биље потребно за нашу исхрану. Потражимо дакле заједно оно што је потребно, те да се та цељ постигне.

Кад је човек рад да има стоку која може добро да тегли, потребно је више услова, али који је међу њима најглавнији 7

Ученик. — Треба јој давати здраву и обилну храну.

Учитељ. — Исто је тако и са биљкама. Али, да ли ви можете хранити пса оном храном коју дајете кози 2 Треба дакле свакој животињи давати ону храну која је за њу ; исто је тако и с биљкама. Али како да се зна која је храна згодна за биљке кад се мало поразмислимо наћи ћемо начин који треба да употребимо.

!| Ово предавање заслужује пажњу с тога, што је у њему заступљен нов педагошки принцип. Ради тога нарочито се и штампа. Ред.

Покушајмо ! Рецимо да вам је неко дао какву лисицу и да вас је замолио да удешавате како знате не би ли сутра дан са-

знали каква храна приличи овој врсти

животиња. Замишљам да не знате ништа из природне историје и да никада нисте видели лисицу. Шта бисте радили >

Учен. — Ја бих јој давао разну храну да једе и видео бих коју би изабрала.

Учит. — Врло добро. Није рђаво срество, али има једно боље, јер ви бисте јој могли у почетку дати нешто што ће она јести стога што нема боље, али јој то не би била најмилија храна. Него ево друго срество

Куд иде храна коју она узимаР

Учен. — У њен стомак.

Учит. — Па лепо, кад бисте ви убили дисицу и распорили њен стомак, зар не бисте тиме боље, но оним начином који сте ви напоменули, сазнали, коју храну највише води ова животиња 2

Учен. — Заиста би.

Учит. — Ово друго срество, које се назива рашчлањавање (анализа), јесте оно које се употребљава кад се хоће да сазна,