Učitelj

287

миљи мит“

Одбору петнаесторице

Миташло Јовић. учитељ у Пожаревцу као члан тога одбора примио се да ради „Програм“ и „Распоред (недељни).“

Ђорђе Којић, учитељ у Наталинцима, ради одељак о „администрацији“ и 0 „школској каси.“

Миханло М. Стевановић, учитељу Планиници, напомиње, да би требало тачку 6, поделити на ове подељке: 1) Школа и општина; 2) Школа и држава и 9) Школа и срез. Џрема тој подели он се прима да. разрађује одељак „школа и општина.“ 0

тачци 6 вели. да би требало да изостане, пошто улази у одељак „школа и општина.“ Место те тачке жели да дође: „школски надзор.,

Милан Настић, учит. лознички са својим друговима радиће на целокупној реорганизацији основ. школа.

Чланови одбора за израду пројекта реорганизације осн. школа, нека се по овоме управљају, и нека се споразумевају са онима

- који су исте партије узели.

Главни Одбор

Књижевност

Ручни рад у мушкој школи, сувре- | мено педагошко питање, од Ср. М. Апића, | 1. Београд, Штампарија Напредне странке, | 1886. Отр. 120 средње осмине. Дена 80 п. д. или 40 кр. (Са сликом А. Коменског).

(СВРШЕТАК).

„..- А најбоља, најбржа и најсигурнија умна железница данашњег доба јесте школа. ... Да, школа! Али не школа, која, ће неговати само главу, те нам лиферовати оне људске наказе са главом већом од тела, као што се обично виђају по шаљивим новинама. Не школа, која ће спремати сувопарне мислиоце, идеалисте, Фантасте, и само „умне“ раднике — у мало не рекосмо: раднике умне а без ума! Не школа, која ће Фабриковати само чинов- | нике и заповеднике. Не школа, која ће | спремати раднике, који се боје рада, и посленике, који се стиде посла. Не ни школа, која ће нам давати студенклепе, који нити знају шта треба ни како треба радити. Не школа, која ће образовати телесне слаботиње и препарирати мумије. Не школа, која ће нас образовати причама и „поукама“ карактер — а без карактера ! Не школа, која ће образовати само пола,

човека, но школа, која ће образовати иелог, читавог, потпуног човека! Школа, која, ће образовати човека радна, поштена, паметна, разумна; човека уметна, окретна, вредна, предузимљива, заузимљива, истрајна; човека имућна — човека равборита и промишљена, човека, свесна и љупка, човека правична и достојанствена ; човека патриоту ; човека карактерна — једном речи: човека. Права, цеља, читава, потпуна човека! .... А така школа није данашња школа. Таквој ћемо се школи приближити само преустројеном школом са ручним рбдом... . Можда нам једино у томе лежи спас ; или ако не то, а оно пут к спасу.“

Тако вели писац с пуним правом, завршујући ову књигу.

„И тако ми изнесмо ову ствар пред наш читалачки свет и пред све пријатеље народа и народног напретка; изнесмо је на проучавање, на испитивање, на суд. Износимо је као ствар важну, као ствар корисну, као ствар спасоносну, као ствар нужну, и као ствар сувремену — за, нас можда, сада сувременију но икада. —“

И одиста. Нас је поплавила страна индустрија. И данас нас плави све више. И поплавиће нас сасвим, само ако се не по-