Učitelj

књига кад се одрасте. Сем тога, ја мислим да се овим путем развија и самосталност и саморадња код детета, која ће му доцвије требати. Учитељ с катедре неће ићи до века уз дете, те да му казује шта је добро, а шта не. С друге стране опет, на овај начин добићемо читалачку публику, и наши писци неће се вајкати, да ли ће моћи издати своје дело или не. (Вичу: на, ствар). Молим ја говорим о ствари.

Неки противници веле ђак се казни, што има учебник, ако га не донесе, заборави или изгуби. Ја мислим да за то и треба да се казни. Шта може урадити с ђаком, који не донесе ни књигу ни мастило ни друге потребе% Ми га опоменемо, а он опет

не донесе ни сутра ни прекосутра, па докде ће то ићиг Треба га навикнути на. рад,

па ако неможе друкче, онда га треба И ка--

знити, а то је из разлога више да зна шта је речено, кад ће који предмет у школу доносити.

Још нешто да наведем, што јутрос није нико навео. Извештајни одбор на прошлој скупштини навео је како, због прилика, што смо били под Турцима пре 100 год. нисмо могли напредовати, Да су друге напредније земље давно избациле учебнике итд. Да се ми тек сад будимон идемо да будемо оно, што су они давно.

Неко је и од г.г. предговорника, казао, да нема ни једне напредније земље у свету која има учебника у основним школама. Ја џам чуо овај говор па сам целе године испитивао, и нисам нашао ни једну земљу образовану да нема учебника. Ја не налазим да се све оно може привести у практику што поједини научњаци са катедре проведају, јер оно што поједини професори проповедају као Фридрих Дитес у Бечу да се избаце учебници из основних школа не налазим да се то може лако привести у дело. Он истина вели тако и практикује, али не треба заборавити, каква деца долазе код њега и с каквом спремом. У таковом заводу сваки ђак има домаћег учитеља, и њему је онда лако, кад његов ђак има учитеља, и кад учитељ има само по један разред. Тим учитељима с таким ђацима,

280

који имају по једног учитеља код куће, лако је казати, не треба нам књиге. Али нама требају учебници, а какви треба да буду о томе можемо да говоримо други пут. Има једна пословица која каже: „Због мога Николе мрзим и светог Николу.“ Тако она господа, која су за то, да се избаце књиге, које су постојале, мрзе и на добре које би биле, мислећи, да са књигама терају из школе свако зло. Но то не стоји Да узмемо пример: кад би били у једној земљи неке казначеје који су покрали касу и садза то, што су њих неколико покрали касу, од јеланпут рећи, да казначеје треба укинути, за то што су лопови, То је лепо укинути, али кад дође 26-ти па треба плата, шта ћемо онда (Смеј). Тако ми изгледа нешто и са књигама, педагошко правило вели

да настава треба да буде свестрана. Кад.

ово постоји онда ја не знам, зашто неки хоће да избаце књиге из основних школа, зар то не значи да они хоће једнострану наставу. То значи онда да ћемо дотерати до тога да немамо ништа, јер све треба предетавити очигледно, као астал има, 4 ноге итд., а међу тим неће се научити све оно, што јеу књигама, из којих може прочитати, па из ње да изведе нешто, и упамти, за то сам да код нас требају учебници, и да будемо краћи, ја предлажем да донесемо оваку резолуцију: да се за први разред напише буквар, (а један је хтео и буквар да избаци) у другом разреду да буде читанка, а за остале разреде да буду учебници удешени према сватању дечијем, према приликама, које су код нас, према правцу школском. А какав треба да је правац и какве треба дасу школе, то ћемо говорити кад будемо говорили о реорганизацији наших школа

Мил. Чабрић. Почело се говорити, да ли да се учебници избаце или не. Ми не узимамо у обзир наше данашње прилике основних школа, него ми се угледамо на напредније државе и не рачунамо на дух дечији. Сви ћемо признати да је знање просто искуство, а да сето добија помоћу чула. Сви ћемо признати, да је очигледност прво педагошко правило, помоћу кога