Učitelj

281

ит

се развија саморадња и највише буди дух и интерес код деце. Ако то признајемо, онда ћемо признати, да нам просто учебници у основним школама не требају, а и сама реч основна школа то доказује. Као што је једном државнику потребно да зна дух народа, да му буде компас, и као што је компас бродару, тако истон учитељу дух дечији му је бусола према којој ће се управљати. Ја имам да одговорим многима који су били за учебнике основних школа. Ми у овом питању треба да се обзиремо на наше прилике и ја мислим да ће се створоти услови ма кад то било да учебници у основним школама не требају. Ја сам једва чекао да се г. Никетић нозове на Дитеса. И ми тако идеалишемо и замишљамо, да ће се створити прилике и код нас за такав рад. Г. Никетић вели. да све школе и у другим државама имају учебнике. Што се ми морамо обзирати на све то. На послетку ја се обзирем на дух дечији, и по мом сватању баш се и свестраност наставе може постићи очиглед· ношћу. Неки су пребацили да смо лепо дотерали, кад могу у појединим нашим крајевима и да нас повлаше. Ја мислим, да ће бити покренуто у своје време ово пи“ тање, каквим начином и којим средствима да овоме доскочимо, и да видимо шта је узрок те имамо кубуре у извесним крајевима; ади о томе нећу да говорим јер о "томе није реч.

Даље неки вели лако је ономе који има да ради с једним разредом. Ја не узимам тако, да неко има с 4. разреда да ради. Ја посматрам ову ствар с тледишта да има земљишта, услови за рад. Неки вели ја имам толико и толико времена и да нема учебника како би могао изаћи на крајо Ја претпостављам да су условиту, да има, јемство за рад. Даље неки веле да се садањи учебници треба да избаце и замене с другам. Ја знам из искуства да се деца, слабо користе учебницима. Ево за шта могу учебници да послуже. Учебници могу бити као помоћне књиге, Ја предајем на пример историју Срба, и рецимо причао сам о Немањи или Синђелићу. После часа ја,

кажем деци да ово што сим им причао има у тој и тој књизи и кажем им да има још

нешто. Треба дакле створити лектиру, а

не учебнике. И тако кад буде говор рецимо о природним наукама дете може казати, ја знам још нешто да додам. Не требају нам учзебници, но лектера дечија и ништа више. Неки је поменуо јутрос, да одличан ученик основне школе буде рђав као гимназиста и да је то доказ да ту смета очигледна настава. Он је научио у основ. школи, да сав посао ради реално, а кад је отишао у гимназију тамо је нашао други правац предавања, који није подељен на одсеке, ни удешен према духу дечијем — а сад зар зато што се тамо тако ради, може се рећи да требају учебници и ја да помажем онога, који нема добар правац. То значи нов рад, а не добар пут и зар онда ја да удешавам мој рад према његовом раду. Дакле, ја сам у праву и ја не разумем овај разлог. Кад човек не може да буде самосталан, и кад га омета онај који није посвећен, онда мора примити учебнике. Али у начелу ја милсим да ће доћи време кад ћемо решити, да нам не требају учебница, а за сад сам за учебнике, али да се они измене. Андријашевић. Ја сам за учебнике и то. само за старије разреде. Учебник је по"ребан за неке наше школе, а особито за учитеље с једним разредом. А за учитеље са 4 разр. ту су учебници од преке потребе. Сваки зна, кад учитељ ради са 4 разреда он ради са једним разредом, а осталима мора да да неко занимање. Ја мислим, да за први и П разр. не треба других учебника сем буквара, читанчице и рачунице (вичу: на ствар да се реши!) Односно механизма што су навели противници учебника, довољно је објаснио један од г.г. предговорника, да тај разлог не стоји, а односно тога што кажу неки да са учебницима учитељи лењствују и да су за то потребни што има много учитеља неспремни, ја могу да кажем то, да ко је неспреман он се и не трпи међу учитеље. Неки је рекао да нема међу учитељима, патриотизма, као код бугар. народа. Има