Učitelj
850
нема школу, а кмету или попу стигло дете за школу, одмах се нађе каква кућа, окречи се мало и ето готове школе. Тражи се учитељ и министар га поставља. Таква школа животари годину две, јер се за њу с почетка. брине и које како, а после само лете тужбе г. министру како но ваља ово, неће да се набави оно итд. Не води се дакле рачун да ли је боље имати мање школа а добрих, или много а рђавих. Ја пак мислим да је боље да 10 села имају једну добру школу него да свако има по једну рђаву. У таквој школи не би радио један учитељ у четири разреда, него више њих и ако би на тај начин из тих 10 села, мање деце прошло кроз школу, опет би школа користила више. То мало ученика били би доцније образовани грађани, вредни и способни радници, били би угледи и вође за своју околину и остали (неписмени) могли би се само на ове угледати и следовати им. Школа би тако много више утицала ва народно образовање, јер оно, што би прошло кроз школу било би истински писмено.
5. Мана је данашње осн. школе и та, што је учење у школи погрешно. Школом се оће само да даје више научног знања, а не и таквог које му у практичном животу треба. Учење је више академиско, а требало би да подмирује више практичне потребе. И са те стране кад се данашња школа погледа, види се да је треба преустројити. —
Има још једна мана данашње основне школе, која је готово већа од свију, које до сад поменух. И кад би се све друге мане метнуле на једну страну теразија, а ова на другу ова би опет претегла. — Ви сви знате а и слушили сте, да какав ста-
_рац прича, како је некада било све боље, и како је поштења више било. Могао је онда човек човеку позајмити ма какав новад у четири ока, па да му буде сигурно; а данас и тапије и облигације, па је опет несигурно. То и много друго којешта сведочи, да је поштење опало и да сваким даном опада све више. Ту би требала шкоља да притече у помоћ. Мећу тим данашња школа
не обраћа пажњу на морално васпитање готово ништа. Оно, што учитељ узгредно изведе по коју моралну поуку са по 2—8 речи, не може се рачунати да је неко морално васпитање и облагорођавање срца. За, ово не треба толико учитеља, осуђивати, јер је на њега програмом толико натрпано, да он, баш и кад би хтео, нема времена кад би радио и на облагорођавању срца и уношењу клице поштења у њега.
Јасно је дакле да је морална страна, васпитања занемарена у нашој основној школи; а наову страну требало би обратити више пажње него на умну. Боље је да се ученику да мање знања, а да му се дух облагороди и да доцније буде поштен човек, него да је пун знања, а доцније да равнодушно гледа како му отац умире од глади и рођеном брату да отима комад из уста. Друштво има више вајде од поштених, ма и неписмених грађана, него од непоштених, па макар они били сами доктори наука. (Чује се: врло добро).
Из свега што сам до сад навео види се да је организација данашње наше основне школе рђава и да је потребна реорганизација ; да ову ствар не треба одлагати, него поправити што пре, Да би се ово што пре остварило, нужно је да се маса убеди у потребу тога, а да би се убеђивало боље, треба овде да падне што више и што јачих разлбга да је данашња школа рђава, и да је треба поправити. Ја сам овде навео неке, ви наводите друге, које ја нисам казао, па ћемо онда имати све и то онда само треба да агитира за саму ствар. Кад тако наведемо пуно вазлога и докажемо да је реорганизација нужна, онда можемо донети резолуцију о томе.
Што се тиче резолуције, коју ћемо на послетку донети, ја мислим да она треба, да буде овака :
1. Данашње уређење наше осн. школе је рђаво и не одговара потребама нашега, народа ;
9. Неопходно је потребно да се основна школа преустроји тако, да варошке буду удешене према потребама варошког ста-