Učitelj

9, Слобода. Дужност, да се интересујемо за ошште ствари даје три права: право политичке слободе свакога грађанина, и слобода савести у границама закона; право удела у влади кроз изборе; право општества , које се врши кров поверенике.

8. Браство. Дужност да се служи у отаџбинској војсци, даје сваком грађанину право, да сваког другог сматра као брата. Отуд проистиче за сваког

грађанина право, да га отаџбина вас-

пита у народној школи, да га војска, брани, а у случају нужде у старост, да се отаџбина брине о њему. —

Једна трећа, таква књига јесте: Мотале ећ Епзегдпетет симдив ф 1 'изаде Фез Есодев ртатаљтез, рат Тлиз Тлата, Весјепг де 1 Асадбице де Саеп. Рат, Тарташе Пбороја Сет. — Ову је књижицу усвојило и министарство просвете, и налази се у листи књига, које париска општина даје ученицима својих школа бесплатно. Она је израђена на особит начин, и сматра се као врло ваљана. У њој се врло често цитирају сувремени Франпуски класици, као: Ренан, Иго, Гамбета, и др. Тако нпр. у одељку „Патриотизам“ налази се овај говор Гамбетин, од 1872 године, који је он · држао у Савојској ;

„Француска је била, од револуције па на овамо, за народе у Европи час вођ, час будилац, а час опет мучилац. Њеном крвљу, њеном заузимљивошћу, њеним жртвама и њеним услугама, основана је слобода и слава других народа. А Француска је у толико љубазнија, што њом не влада воља једнога јединога, но закон и воља свију грађана. О, та шта има лепше, но припадати победоносној

Француској, и у сјају њене славе гово-

_рити: Ја сам Француски грађанин! "Али има т једне друге Франшуске,

сем оне победопосне, оне што све еманцитује, што свет ослобађа; има и једне друге Франшуске, коју ја не љубим ни за длаку мање, једне друге Француске, која ми је још дражија — то. је она несретна, она побеђена, понижена, рразбивена Француска; Француска, која за правду и слободу ватије и бори се, коју деспоти нетрестано гоне на бојно поље, а све под изговором слободе, она Франфуска, коју сад после пада оговарају! О, ову Француску ја љубим, као своју мајку. да ову Француску мора се жртвовати ч жеивот, ч себе, % своје уживање. За ову Фринцуску мора се рећи: Где је Француска, ту је отаџбина! а

У овој је књизи и чувена „Објава човечијиг права“ Француске народне скупштине од 1789 године. Ево отуда неколико кратких ставова :

1. Људи се рађају једнаки, и једнаки су у правима.“

2. Природна човечија прива су: слобода, својина, сигурност и отпор према угњетавању.

56 Слобода се састоји у томе, да се. све може радити, што другима није од штете. Само закон може да одређује границе.

4. Закон може нам забранити радње, које су друштву од штете.

5. Закон је израз опште воље.

6. Слобода исказа мисли и убеђења, јесте једно од најдрагоценијих човечијих права.

Сем ове три побројане књиге, до да-

нас изашло је у Француској још неко-