Učitelj

могућству што више задржавати народ у првобитном незнању, апатији и несамосталности ; в., у тежњи у опште еметати и стајати на пут народном развићу, с намером навраћал) га на погрешан и лажан пути правац, водити га у реакцију; г., у тежњи радити супротно свима новим установама и наредбама, само које не одговарају личним погледима и интересима њихним, на сваки начин парализирати их, износећи и престављајући злу намеру и рђаве последице, које ће тобож због њих цео народ трпети и подносити итд. А све оваке и овима сличне тежње убијају народност, утамањују сваки поштен рад и чине то, да се због њих не могу постићи и остварити опште народне цељи и задаће. То су оне тако рећи живе ране на народном телу и духу, које по својој отровној и вужној трулежи и смраду не могу да

се укрију ни код једног народа где се само улегу. — Што више државне Форме и политика буду ишле на руку насушној потреби народног живота, то ће оне све више бити благодетније и корисније; а што буду супротније и не буду одговграле народним потребама и жељама, све ће више бити народу немилије, а с тим уједно и све више штетније и опасније. Па за то и јесте једна од најважнијих задаћа народног васпитања, да даде томе такав правац, како ће се поменуте овде идеје самостално моћи у народу развијати, те да исте доцније послуже као неизмено правило у народним поступцима, јер само са тако сталним и усвојеним правцем и правилима моћи ће се сваки појединац назвати именом правог грађанина и

човека. (СВРШИЋЕ СЕ).

зхписницИ 11! УЧИТЕЉСКЕ СКУЛШТИНЕ

УТ. САСТАНАК

државћ 6. Августа 1886. године у Београду у салљ

велике коле. ПОЧЕТАК У 83 по ПОДНЕ.

ПРЕДСЕДАВАО :

Филип Видаковић.

(СВРШЕТАК).

Председник. Ја мислим да би боље било кад би г. Коста поднео предлог.

Коста Амндријашевић. Предлог не треба пошто ова ствар пада у питање о реорганизацији школа, и на свршетку дебате да се донесе резолуција о томе. Ја мислим да нема никог против тога. (Вичу: сви смо за то),

Никола Стојановић. Господо, као члан Гл. Одбора одвојио сам мишљење о реорга-

|

низацији, а руководило ме је ово. Главни Одбор, чим је истакао ово питање, почео је и радити одмах на томе. Радио је читав месец дана и видео је да се то питање не може одмах преко колена решити, јер 38 то треба више знања, више времена и треба, много више радних снага. Дакле Главни Одбор морао је скинути то питање с дневнога реда и донео је решење, да се стави на решавање само дебата у начелу. Ја нисам био за то. Јуче нисам бранио мој предлог, што сам хтео да видим правац дебате. Видео сам да су многи погрешно сватили дебату о реорганизацији школа. Говор о продужној или вишој школи то није начелна дебата, а то значи да скупштина, иде на. странпутицу. Сваки члан кад је дошао он је читао да има да се претреса реорганизација основних школа, а ту долази