Učitelj

357

и сам пројект, и неки су се и спремили да говоре о пројекту, а не начелпо о реорганизацији основне школе. За то што се није нико спремио за начелну дебату и иде се са начелног гледишта, у појединости, и за то је ова дебата узела рђав правац. Цељ ове скупштине није да само начелно говори о овом питању, него прво да претресе начелно то питање и да на послетку донесе закључак. То се не може урадити на овој скушштини. То би могло бити кад би сваки говорио као г. Путниковић, и ни један више није тако говорио као он. Г. Путниковић је врло лепо доказао, да је данашње шволовање рђаво и ту реорганизацију треба да, усвојимо. Кад би скупштина говорила у овом правцу као он онда би био уверења да сам на погрешном путу, али пошто то није, ја сам у праву. Не треба да скупштина говори о другим питањима, јер онда, 0 овом истом питању мораћемо говорити још једанпут За доказ да можемо трошити време забадава, то су учебници. О њима је говорено пре и сад, а све то могло се свршити на једној скупштини. За то вас модим, господо, да се овај предлог скине с дневнога реда, или ако хоћете да се говори у правцу како је г. Путниковић говорид. Лаза Ј. Обрадовић. (Чита спремљен говор).") Наша је школа, управо нова основна, школа у Србији, с тога не усвајам све прекоре, који су се овде чули. Вољан сам да је браним. Почећу са примерима. Познато је, да Француска и Белгија заузимају угледно место међу културпим једвропским Државама. Па како је тамо — После дуговременог и прекомерног усиљавања некадањег инспектора париских школа, а доцније и министра просвете у Француској,

Павла Бера и других поборника за про“.

свету, једва је се, после читавог низа, година, тек пролетос претресао у парламенту Француском закон о основним школама. И тај нови Француски закон није мпого утекао испред нашег. Шта више, у нечему стоји и испод нашег, а нарочито у томе, што је

") Ово је у изводу. Ред.

| |

још остао моћан утицај Француске поповштине у школама. Тога, господо, у нас или нема никако или га врло мало има. Белгија у том погледу горе стоји. У новије доба заведен је у Белгији врло назадан закон о основним школама.

Па и програм у нашим основним школама није баш са свим за прекор, јер нема негде мањег, ужег програма у свету.

Но и ако сам навео ово неколико речи у одбрану наших осн. школа, опет тиме не стојим на земљишту, да не треба, преустројства у нашој осн. шеоли. Изјављујем пред учитељском скупштином, да је реорганизација осн. школе потробна час пре. Мало ми је управ, што је та мисао прожмала живо све раднике на просвети од учитеља до министра. И ја се надам, да ће Србаја скоро моћи да изађе пред образовану Јевропу, пружити руку на своје шкоде и рећи јој: ово је мој накит. И у колико тај накит, те школе буду природније, сувременије, у толико ће већма служити на част и Србији и њеним просветним пионирима. Е

Замерам опет Главном Одбору, што је више говорио, а мање творио. Замерам му, што је ово тако важно питање изнео пред скупштину у тако неодређеној Форми.

За то је Гл. Одбор требао ово поље да, парцелира, подели, па тако у одељцима да та изнесе нама на претрес.

За то сам да се узме од свега другог, мање више нужног, само најпрактичнија и најсигурнија страна, а то је програм, јер све друго стоји у свези са законодавним одлувама и Финансијским издацима. Нов скраћен програм могао бисе увести у живот одмах још за ову школску годину да све пак остало овако бих поступио: Настати, да, се по унутрашњости подигну час пре зборови учитеља. Главни Одбор имао би поједине одељке организације школске да пошље појединим зборовима на претрес и проучавање, и тиме прибиратм грађу, да, би се ово питање што боље извело, и тако свршити ово питање о преустројству школа, и људе пустити кућама, пошто се већ неки и разилазе. |