Učitelj

360

тачан пројекат о реорганизацији основних школа.

А. СОтаматовић. Овај је предлог врло важан; за овакав предлог време је врло кратко а и спрема нам не одговара, да би могли ово претресати. О тога сам ја. за, то, да се овај предлог реши у начелу, а претрес у појединостима да остане за идућу скупштину. За то време треба сви чланови своја мишљења преко друштвеног листа да изнесу. У исто време треба замолити и остале просветне људе да то учине. Поред тога могао би се образовати и одбор састављен од учитеља из разних крајева, коме би се нарочито ставило у дужност, да прикупља грађу око састављања пројекта. За сад ја бих предложио овакву резолуцају : 1. Реортанизација основних школа потребна је. 2. Предлог о реорганизацији да се у начелу реши, а претрес у појединостима да се одложи за идућу скупштину. За то време да се позову чланови учитељ. удружења и остали родољуби, да преко друштвеног органа претресају ово питање. 8. Да се образује одбор, који ће из свог уређења да састави расправу о основним школама. У исто време противан сам Г. Путниковићевом предлогу, који је мало пре прочитан, да се изберу учитељи, који ће се послати на страну. Јер таквих је људи бивало и бива, али од њих је слаба вајда по основну наставу. Расправа, коју изради одбор, да се пошље свима или појединим већима , зборовима и учитељима, и да они учине своје примедбе, па да их врате одбору. За тим ће Главни Одбор на основу тих примедаба израдити пројекат, који би се изнео пред идућу скупштину да га она претреса, и поднети га после г. министру с молбом да га приведе у дело.

Џредседник. Дајем '(, часа одмора.

(Настаје одмор)

(После одмора)

Председник. Да продужимо дебату. Има, г. Коста Петровић реч.

Коста ПЏетровшћ. Од свију говорника

нико није погодио право питање као мој друг Д. Путниковић. Мијаило Протић при-

чао је какав треба да буде одбор, општина, министарство итд. Држим да је главно за сада да се констатује како наша основна школа не одговара потребама нашега народа и како се у њој не изводе три васпитне стране: морал, рад и знање. У данашњим основним школама немогуће је то постизати. Да узмем за пример самога, себе и своју школу. Мени је немогуће да то постигнем. Узрок су томе прво многи предмети, а после њихова опширност. У оен. школи има и таквих предмета, које никакве користи не доносе. Узмимо за пример слов. језик и опширност науке хришћанске. Од тих предмета толико се предаје, да н4 многи свештеници не знају толико. Таква иста нагомиланост постоји и у другим пред“ метима, а та нагомиланост смета да, се обрати пажња на најнужније ствари: на читање, писање и рачунање. С тим основна, школа промаша свој задатак. Народ наш увиђа да бољи учитељи много раде и труде се, али увиђа и то, да дете како изађе из школе одмах то заборави. Многи предлажу неке палијативне мере, да се роди“ тељи принуде да децу у школу шаљу. Кад неког принудите, он ће дете послати, али ће гледати да се одбору за то освети на други начин.

Што се тиче рада, о томе нема ни помена у нашим школама. Пољска се привреда предаје са свим теориски. Тако је по готову у свима нашим школама Сећам се себе. Ја сам у школи учио плуг, рало итд., а нисам то ни видио. Учио сам шта је смонаца, црница а ништа нисам видио. Тако се исто ради и у нашим вушим основним школама. Предаје се пољска, привреда, а нити се што види, нити се што ради. Школовање је наше тако, да она деца, која су учила из земљорадње, мање знају и умеју од оне деце, која су за то време седела код куће. Народ увиђа да школа не спрема, за рад, и да је она само средство за господеки живот. С тога он и вели: „Даћу га у школу да ми буде овинцир.“ Тако исто веле и остали.

Мислим да спољну страну школе ваља за сада оставити. Данас је главно да се