Učitelj

361

претресе унутрашња страна школе, те да се констатује да наша основна школа не одговара духу И потреби нашега народа, и да је треба реорганисати. Четврта учит. скупштина нека се целим питањем бави опширније. У осталом, унутрашња страна школе, то је оно што привлачи или тера децу из школе.

Добросав Пантелић. Ја мој говор нисам спремао, и бићу кратак. Да би хаљина била, добра треба, да је и мајстор, који је шије, вешт. Тако је и са програмом. Даби програм био добар треба на њему да раде не само наставници средњих школа, већи они који су практични у томе раду — учитељи, и онда нам неће долазити програм од људи, који не знају шта се може предавати, Ја отворено признајем, да нисам могао да предајем по програму, већ сам узимао само оно, што је за моје прилике било више потребно. Дакле треба спремити прво програм. Али да би се тај програм остварио, тешко је да један учитељ ради у 4 разреда. Ти су учитељи прави мученоци који не знају шта ће пре почети а шта свршита. И кад би довољно спреман бло неће га снага послужити. Треба што пре настати да се разреди поделе, а да би се то могло постићи, треба настати да се школе поделе, и то претходно да се избере комисија, која ће одредити где да се школе подижу. У околини Лознице има 7 села једно до друго, која немају добре школе. Кад један човек у селу подигне зграду за школу, онда не знам за што не могу да је подигну 400—500 домова. За то ја мислим да треба скупштина да препоручи г. манистру да се подигну добре учионице. Што се тиче продужне школе имам да кажем ово: Г. Андријашевић лепо је казао да они ученици, који су у стању, иду у средње школе, а тако исто и она, деца која су добра у школи. Дакле ко остаје за продужне школер Остају слаба деца у науди и она која су материјално слаба, у опште остаје „шкарт.“ Ја знам да од све деце у мојој продужној школи ни једно дете нема вољу за школу. Ту су учитељи мученици, јер морају да употребе

све да децу у школу терају. Услед тога долазе у омразу са народом. Мишљења сам да треба разреде поделити, програме боље удесити, а продужну школу укинути. Сама предавања нису удешена како треба. Шта ће детету хемија, кад оно нема шта да једе (Вачу: на ствар).

Светислав Радозановић. Многи од г. говорника, не одвајају нижу и продужну осн. школу. Ниже основне школе треба да приправљају ученике за гимназију, према томе оне треба у целој Србији да буду једнаке. Али друга је ствар за више осн. школе. Њих треба удешавати према појединим крајевима , према цељи, јер таква школа не може бити исга у Златибори и у Београду. Односно реорганизације имам да кажем: Прво, да је огроман материјал који је одређен, и то је по мом мишљењу учинило, те се са свим промашила цељ да, се ученици спреме за ваљане раднике. Програм је врло опширан и да је само интелдектуадно васпитане а никако морално. У нашим школама хоће да се васпитава књигама, а то је велика заблуда. Ето, нпр. при предавању из хришћанске науке у П разреда узимају учитељи књижицу г. Јев. Илаћа, утраце је деци у шаке и деца морају да знају на памет све о тим свецима. Ту је најглавнија цељ промашена.

А како је с комбинованим школама, имам да кажем то, да као што је немогуће учитељу у вароши радити са 2 разреда, тако је исто немогуће учитељу опстати по селима са 4 разреда. По мом мишљењу, требало би све оне школе, где је зграда рђава и где се учитељ бори са којеким тешкоћама, укинути, а учитеље разместити по школама, које су добре а немају довољно наставника. Мпого смета свестраном развитку школен надзорник, (ревизор), за то што се шаљу стручни људи, а отуда бива то, да онај који зна природне науке, он трежи од учитеља да му ђаци то све на ситно знају. С тога учитељи, чим дознаду којом се граном наука ревизор бави, одмах своју децу у том предмету спреме, а остало пренебрегавају. За што се не би казало да учитељ буде