Učitelj

народ треба да је хуманост, тј. тежња блатородном човечанском начину мисли и поступака у свему и према свакоме. А у појму хуманост исказује се: прво, __ поштовање туђе личности и својебића; друго, — припомагање народним тежњама узајамно и сагласно са својим радом и према својој моћи ; треће, припомагање свему, у чему се исказује тежња опште човечанска нашем позиву. „Што не желиш себи не чини другом, и што желиш да се теби чини, чини и ти другом.“ Ето у тој простој, но по садржини својој великој особитој изреци, састоје се сва правила за личне и народне односе. Познавање и уважавање личне и народне особине, не само своје и свога народа, но и свију друтих лица и народа, и поштовање свега што носи на себи име човека, верских и

оног , независно од племенских, осталих разлика, — то је тек истински и прави идеал хришћанског васпитања, јер је хришћанство основано на идеји ослобођења човека од егоизма сваког рода, и од свију окова, који свучују и пратешњују његову разумну слободу, па је замењују са љубављу и слогом. И хришћанска политика служи томе, како ће народи постићи своје опште цељи, и да свуда владају добра и благородна начела. А нехришћанска се политика. не стара о народним, но само о егоистичким цељима, и припомаже тако званом општем, но мнимом благу појединаца, а на рачун појединаца и других народа, и на штету њихног благостања. и добра, И тако дакле хуманост, 70вечност у народном карактеру и индивидуалној Форми јесте онај позив сваког човека, па и сваког васпитача и целог васиштања пародног, и свакога поје-

динца, да тежи тој вечној истини, томе идеалу ; а коме је и чему је на против супротно :

1. Односно личности: пре времено и самовољно спремање питомца за неко особито и одређено звање занимање, н. пр. учено, духовно, војено; ма каку државну службу, занат или мисију итд.

9. Односно народности: ограничење васпитања и образовања изузетно само у једном народном духу и правцу, исвључно од свију туђих елемената, или ограничавање истине ради неких извеених политичких или грађанских услова и томе сличних намера ; јер то све само утамањује и задављује развиће народног духа.

2. Односно човечанства: не само буђење и изазивање пакости и мржње према другим народима и народним карактерима, него и намерно омаловажавање њиних грађанских установа , веровања, обичаја обреда итд.

У намери да овде преставимо и исважемо супротност и нечовечност таког карактера васпитања, које можемо нас звати васпитање аа ћос, кога су представници сви они васпитни заводи, који служе тек појединим искључним интересима разних партија или сталежа, и који спремају само једном једином специјалном позиву. А свака она школа, која спрема децу без њихног знања, жеље и намере за неку специјалност, а без појма о ошште-човечанској образованости, — жалосна, је школа. Јер васпитавајући рецимо у Паризу само паризлију, у Београду само београђанина, у Софији само софијанца итд. и то само са извесном тенденцијом, са извесном и намењеном цељу, — претпостављајући да ће стим народни бити