Učitelj

искључно развит и учвршћен у највишем ступњу, — јако се само у томе варамо, и никад нећемо баш постићи жељену цељ, не васпитајући са Србином уједно и човека. И при најповољнијим условима образоваћемо тек само личности — бев икаквих јасних и стварних појмова, које ће може бити за много штошта способне бити; за што велико, благородно и корисно нећемо моћи никада похвалити, јер никад није разумно упознавање са оним датама, која су нужна и за хумано образовање, породило оне лажне појмове, а то није ни тачно изучавање педатогике учинило; но су то производи ограничености, појединих својекорисних цељи, због којих се тако често жртвује свему и свим оним што је велико и благородно, и прибегава се оним мерама, које су неморалне и недостојне.

но са којима се

Педагошка тежња васпитати само шравог ч истиног човена, никад не може бити штете ни по народни корак-

тер, ни по поједину личнос; јер врло

добро из историје знамо, да су људи са искључно националним убеђењима и веровањима често долазили до оних ужаса и жестина, која се крсте именом нечовечности. Ето вбог шта педагогика не одобрава да је националност једина и најзадња цељ васпитања; а из историје могли би много примера навести, који се могу назвати прави и истинити људи, који су у својим личностима сачували и свој индивидуални, и национални иу ошште човечанеки какактер; јер су били и прави хришћани у најпотпунијем и најблагороднијем смислу те речи, пошто је се основна идеја и узвишена цељ хришћанства оличавала у њима и показивала у опште-човечан-

Пон

сној. љубави, подједнако у националној и личној Форми. Па упознавање и изучавање тих личности уздиже нас над свима личним и народним предрасудама и предубеђењима; и због тога ће они вазда остати прави идеали у хришћанској педагогици, на које треба да се угледамо.

Овде ћемо изнети карактеристику пе-_ дагогике најновије школе, или боље рећи карактеристику школе са савременим, новим тежњама, и показаћемо најглавније педагошке партије, и оне идеје,

којих се те партије држе и бране их.

Њих је свега четири и ове су:

Прва је партија она, која се држи старога , само што то више или мање. у обновљеној Форми мења. Представници ву њени многобројни, особито међу људма који се одликују нетрпљивошћу и туђењем од свега новог и туђег у

- опште. А да би своје личне цељи лакше

постигли, ова партија прикрива се и заклања религиозном маском.

Друга је естетично - сантиментална партија, и њени се многобројни представници налазе највише у Ђерманији; она има доста, заједничког са правом; но од ње одликује се више савременошћу, и тиме, што на образовање карактера утиче највише моралом и побожношћу у опште.

Трећа је утилитарно-реална партија, која се тиме одликује, што у цељи рачуна на особиту корист, што тако рећи свога, питомца непосредно приноси на жртву, извесној некој друштвеној радњи, не оеврћући се на то, што је још незрео итако рећи неочовечен. Наука се овде дотерује и саображава програмима, који су обично састављени на основу те утилитарне цељи ; опште човечанско обра-