Učitelj

_|428

наставу, г. Николи Петровићу и начелнику | учитељи интересују за школу, јер овде је

министарства просвете, г. Стеви Поповићу, који су присуствали седницама, и они ће извесно учинити много што шта да, се наше школе поправе. (Чује се: Хвала! Живели |.

На завртетку да кажем да је ова свупштина дала довољно доказа, да се српски

једино била њихова морална. одговорност. Благодарим вам као председник на 00верењу, а да ли сам истоме одговорио, то је ваше да цените. (Чује се: Хвала и с једне и с друге стране). Седнице П1-ће уч. скутит. закључене у.

—е=—___

ПРЕДАВАЊЕ СО ЕРТКЛК

У 1. РАЗРЕДУ ОСН. ШКОЛЕ

1. Описивање. Подела тела; описивање сваког дела за себе, том приликом казати : Кртица има уши сасвим мале, и може да их стегне тако да ништа у њих не може ући; очи су јој тако исто мале да се једва виде — треба добро да се загледне; кртица не може добро да види: глава јој је шиљаста, па на врху тог шаљка јој су уста и нос, тим шиљком она рије земљу као и свиње, па за то јој је њушка врло јака. Врат има са свим кратак и дебео као и труп, те изгледа као и да нема врата, кртица је у врату врло јака, а то јој помаже и ријању. На трупу — који је ваљкаст — има леђа, трбух, 4 ноге, и реп. Ноге у кртице су кратке али јаке, на ногама има јаких 5 прстију са оштрим ноктима, ноге су јој налик на човечију руку.

Реп у кртице је кратак. Опис целог тела;

тело у кртице покривено је црном. али врло кратком и густом длаком која се повија на све стране.

Пропитивање.

11. Плођење. Кртица се коти по један пут у год. дана. Коти до 5 мали кртица, који су са свим голи, и слепи, но веома брзо израсту. Кртица се коти у земљи, у једној малој рупици куде јој се укрштавају подземни путови, рупу ту постави травом и лишћем да јој је меко и топло, Мале кртице чим израсту одма се деле, оставе мајку и мајка њих, па живи свака, за себе, неће као јелени да живи у Фамилијама. Кад осети каку опаснос за младе

н. пр. нањуши их пас, она одма пренесе их у зубма на друго место.

ПГ Храна. Док су са свим мале кртице ране се млеком своје мајке — сисају, а кад поодрасту онда се ране бубама, црвима и глистама, којих има доста у земљи, а кад још повећи порасту онда лове н пољске мишеве који живе у земљи по пољу. Она ове животиње не може да види у земљи, него их опажа мирисом и слушањем > Кад год се сретну на путу кртице оне се одмах побију, и бију се док једна не падне мртва, па онда она жива. поједе ову мртву; курјаци то чине само кад су гладни. По неки пут кртица изађе из земље па земљу, па ту лови жабе, пужеве, мала змијичад, па и малу пилад кад нађе поједе.)

Пропитивање овога.

ТК. Место и начин жив:та. Кртица живи у земљи, на земљу излази највише због воде — да пије, а излази и због ране, али због воде више, но због ране; и то излази обично близу какве баре илн реке. Но она добија воду уземљи да не излази на земљу и на овај вештачки начин : ископа једну повелику рупу у земљи, па је добро умазни да не пропушта много воду, па од те рупе до површине земље ископа, једну помалу цев — пробуши земљу, па кад иде киша, онда низ ту цев силази вода у ону рупу у земљи, па ту после до-

1) Сигурно кад ове животиње уђу у њену рупу, а не да их баш нападице лови. Ред,